Djubrenje maline

Djubrenje maline predstavlja veoma važnu meru, bez koje se ne mogu ostvariti veći prinos i kvalitet plodova. Malina spada među voćarske kulture koje najviše troše hranljive sastojke iz zemljišta, jer svake godine obrazuje veliki broj novih izdanaka i istovremeno donose obilan plod.Kao i druge voćne vrste, malina zahteva iste hranljive elemente s tim da se jedino razlikuje u pogledu količina pojedinih elemenata koje koriste. Najveće potrebe ima za kalijumom, potom za azotom a najmanje za fosforom. Koja količina i koja vrsta đubriva treba upotrebiti zavisi prvenstveno od plodnosti zemljišta, obilnosti meliorativnog đubrenja ali i od drugih osobina zemljišta. U glavnom, za đubrenje maline koriste se organska i mineralna đubriva a po potrebi i folijarna.Kod upotrebe mineralnih đubriva, mora se voditi računa o pH vrednosti zemljišta tj. reakciji zemljišta. Folijarnim đubrenjem uglavnom delujemo za brzu intervenciju prilikom pojave nedostatka nekog od makroelemenata ili mikroelemenata. Tretiranje se izvodi preko lista, obično u dva ili tri navrata istovremeno kada se vrši tretiranje protiv prouzrokovača bolesti i štetočina s tim da se mora poštovati koncentracija primene i u prskalici prvo rastvoriti folijarno đubrivo a zatim potrebne pesticide. Nedostatak ili višak nekih hranljivih elemenata kako na biljci tako i u zemljištu izaziva pojavu različitih simptoma fizioloških poremećaja koji se nepovoljno odražavaju na rast i rodnost maline a nekada čak mogu i da limitiraju njenu proizvodnju. Za optimalnu ishranu malina neophodno je 50-70 kg/ha azota, 100-150 kg/ha fosfora i 150-200 kg/ha kalijuma uz mogućnost dodatka magnezijuma i bora. Maline treba đubriti svake godine u više navrata.