Đubrenje krompira

Krompir je kultura koja je veliki potrošač hraniva iz zemljišta. Dobro reaguje na đubrenje kako organskim tako i mineralnim đubrivima. Kombinovana ishrana krompira organskim i mineralnim hranivima daje najbolje rezultate u proizvodnji. Od organskih đubriva najčešće se koristi stajsko đubrivo koje se unosi u jesenje-zimskom oranju u količini od 25-35t. Organska đubriva poboljšavaju kvalitet zemljišta i sadrže sve neophodne materije i hraniva: azot, kalijum, kalcijum,fosfor, mangan i druge elemente. Mineralna ishrana je nužna dopuna organskom đubrivu. Zasniva se na ishrani dodavanjem tri glavna makroelementa ( N,P i K) kao i dodavanjem mikroelemenata u manjim količinama. U koliko se pojavi nedostatak ili višak nekog od hranljivih elemenata, dolazi do određenih problema u procesu proizvodnje krompira i isti se mogu manifestovati na biljkama. Nedostatak azota odražava se na smanjeni porast, razvoj i izgled biljke. Veće količine azota stavaraju veću nadzemnu masu, veću bujnost i osetljivost na mnoge bolesti. Kod nedostatka  fosfora, simptomi su jako izraženi na listovima pojavom tamno zelene boje i bez sjaja. U ekstremnim situacijama dolazi do pojave ljubičastih pega po obodu lista. Krompir ima velike zahteve što se tiče kalijuma, odnosno veliki je potrošač ovog elementa. Njegov nedostatak je najvažniji u drugoj polovini vegetacije. Manifestuje se pojavom tamno zelene boje, mezofila lista i žućkaste do tamno smeđe boje po obodu lista. Velike količine kalijuma izazivaju blokadu magnezijuma. Za postizanje maksimalnog prinosa potrebno je okvirno dodati oko 120 kg/ha azota, 160 kg/ha fosfora i 200 kg/ ha kalijuma.