ČIŠĆENJE, DEZINFEKCIJA I PRIPREMA PLASTENIKA ZA SLEDEĆU SEZONU

Dezinfekcija plastenika obično se obavlja tokom jeseni ili u rano proleće. Ona spada u red primarnih stvari koje će uticati na uspešnost proizvodnje rasada i kvalitet povrća koje se u njemu uzgaja. Dezinfekciju plastenika vršimo kada  oberemo plodove i završimo sa proizvodnjom kultura. 

Uspešna proizvodnja povrća podrazumeva sve neophodne operacije održavanja i čišćenja prostora oko plastenika kao i u samom plasteniku. Plastenici koji su neočišćeni i zapušteni mogu biti izvor bolesti i štetočina za biljke koje gajimo. Prilikom gajenja povrća u plasteniku, za smanjivanje broja nepoželjnih insekata, treba konstantno vršiti obradu i uništavanje korova pored svih otvora plastenika.

Uništavanje korova može biti hemijski i mehanički, odnosno hemijskim sredstvima ili košenjem i rezanjem. Takođe jako je efikasno korišćenje mreže protiv insekata koja ima dvostruku funkciju. Prvo ne dopušta ulazak nepoželjnih insekata u plastenik, a drugo ne dopušta izlazak poželjnih, koji se nalaze u plasteniku, npr. ako koristimo bubamare za oprašivanje ili ako se vrši biološka zaštita( predatorima).

Za svo povrće koje uzgajamo u plasteniku prilikom završetka sezone, odnosno vegetacionog perioda biljke, pristupa se sledećim fazama rada: čišćenje, dezinfekcija i priprema plastenika za narednu sezonu. Kod faze čišćenja plastenika prvo se uklanjaju materijali pomoću kojih se vrši potpora, odnosno držanje biljke. Zatim se vrši čupanje nadzemnih i podzemnih delova biljke. Kod nadzemnih delova uklanjaju se stablo, list i plod. Posebno treba voditi računa o oštećenim i zaraženim plodovima koje treba posebno odložiti ako se sa ostatkom zdrave biljne mase vrši pravljenje komposta. Kod podzemnih delova vrši se vađenje korena, u većini slučajeva on ide zajedno sa stablom, međutim prilikom uzgoja kupusa koren posle sečenja ostaje u zemlji tako da bi se trebalo posebno izvaditi. Posle iznošenja biljnih ostataka vrši se uklanjanje malč folije i sistema za navodnjavanje ( „kap po kap“).

Posle prve faze prelazi se na drugu fazu – dezinfekcija plastenika i opreme. Dezinfikuje se sve, zemlja, konstrukcija, najlon, dodatna oprema u plasteniku... Sredstva koja se koriste za dezinfekciju su pesticidi specjalno namenjeni za ovu  namenu ili alternativne metode: varikina, kreč, modra galica i dr. Dezinfekciju treba uraditi polako i temeljno da bi se za svaku narednu sezonu procenat patogena sveo na minimalan broj,a samim tim i broj infekcija. Preporuka je i da se za svaku narednu sezonu koristi novi pomoćni materijal: potpora,vezivo, sistem za navodnjavanje i malč folija. Меđutim ако sе nеkе оd navedenih stavki koriste više sezona istе је potrebno dezinfikovati. Dezinfekcija sе vrši van plastenika u prostoru gde sе vrši skladištenje pomoćnog materijala.

Jedan deo poljoprivrednih proizvođača svake godine uklanja površinski deo zemljišta debljine od pet do 10 cm i dodaje novi sloj zemljišta. Ovo je veoma skup postupak. Kod proizvodnje povrća u plastenicima potrebno je poštovati plodored, kako ne bi došlo do nagomilavanja štetočina i prouzrokovača oboljenja. Zbog toga se može iskoristiti pažljivo planiranje rotacije useva u nekoliko plastenika, što zavisi od broja plastenika.

Zemljište se može dezinfikovati zalivanjem vrelom vodom, pomoću sunčeve svetlosti ili dejstvom pare. Kod sterilizacije parom zemljište se zagreva tokom pola sata na temperaturu od 70ºC. Polietilenskim folijama se prekriva, one upijaju sunčevu svetlost i zagrevaju zemljište.

Posle urađene dezinfekcije vrši sе priprema zemljišta i plastenika za narednu sezonu. Kod  pripreme  zemljišta  prvo se  vrši osnovno đubrenje оrganskim i mineralnim đubrivima ili njihovom kombinacijom. Količinu  đubriva treba prilagoditi  prethodno  urađenoj  analizi  zemljišta i  zahtevima buduće  kulture. Posle osnovnog  đubrenja vrši se osnovna  i dodatna obrada.

Osnovna obrada podrazumeva zaoravanje đubriva, a dodatna stvaranje sitnog i rastresitog  sloja zemljišta. Osnovna i dodatna obrada mogu se uraditi  zajedno  kao  jedna operacija (freziranje  na  dubinu  od 15 do 20 cm) ako buduća kultura  ima  plitak  koren  i ne zahteva  duboku obradu (mladi luk, salata, španać itd.). Sve dalje  operacije (bankovi, sistem za navodnjavanje, malč folije i dr.) zavise  оd planirane kulture.