Berba i čuvanje povrća

Značaj povrća u ishrani i ekonomičnost u proizvodnji zahteva intezivnu i kvalitetnu proizvodnju ali i organizovano čuvanje povrća . Za uspešan proces čuvanja povrća od posebnog značaja je pravovremena berba. Berba mora da se obavlja u jutarnjim ili večernjim časovima. Plodovi moraju biti suvi, higijena berbe mora biti na visokom nivou, gajbice i ambalaža moraju biti čiste i prilikom berbe ne smeju doći u dodir sa zemljom. Plodove prilikom berbe treba sačuvati od mehaničkih povreda a povređene i obolele plodove ne mešati sa zdravim. Berba povrća vrši se kada je produktivni deo koji se koristi za jelo( koren, glavica, list i dr. ) dostigao najpogodnije upotrebne ili tehnološke kvalitete. Taj momenat se ne podudara uvek sa biološkom zrelošću. Otuda, povrtarske biljke mogu da imaju tehnološku i biološku zrelost. Tehnološka zrelost je stasalost povrća da udovolji tržišnim i hranidbenim kvalitetima dok biološka zrelost nastaje onda kada je biljka ušla u stanje mirovanja ili je donela fizološko zrelo seme. Mladi luk, salata, spanać, krastavci, tikvice, boranija, mlado korenasto povrće koje se prodaje u vezama, keleraba i rani kupus realizuju se još u punom porastu, dok još nisu dostigli punu biološku zrelost. Crni i beli luk za glavice i arpadžik ubiraju se krajem leta, a korenasto povrće, kasni kupus, kasni kelj i praziluk posle završetka rasta u stanju biološke zrelosti. Paradajz, dinje, lubenice, tikve i bundeve beru se kada je seme u fiziološkoj zrelosti. Paprika se može brati i u jednoj i u drugoj zrelosti. Da bi se sačuvali kvaliteti proizvoda, neophodno je povrće brati na vreme tj. u određenom roku. Na pravilan tok čuvanja povrća veliki uticaj imaju uslovi i način gajenja. Povrće koje je proizvedeno na težim, hladnijim i vlažnim zemljištima, kao i povrće koje je vađeno ili brano u kišnom periodu čuva se teže. Obilno đubrenje azotnim đubrivom pogoršava čuvanje, a fosforna i kalijumova đubriva poboljšavaju sposobnost čuvanja.  Povoljnije se čuva povrće koje je biološki zrelo nego povrće čiji je rast prekinut berbom. Pravilnim čuvanjem u optimalnim uslovima možemo povrće koristiti kroz duži vremenski period  u svežem stanju. Na taj način ćemo očuvati vitamine, minerale i druge korisne materije. Plodovi moraju da budu sveže ubrani, zdravi, bez znakova oboljenja, oštećenja od štetočina i bez mehaničkih povreda. Najbolje se čuvaju na nižim temperaturama, dok su zahtevi prema sadržaju vlage u vazduhu različiti. Neke vrste zahtevaju visoku a neke nisku vlažnost vazduha. Odluka, da li povrće nakon berbe odmah ponuditi tržištu ili ga čuvati određeno vreme, zavisi ne samo od vrste povrća i uslova prodaje nego i od mogućnosti čuvanja produkata na hladnom. To podrazumeva postojanje rashladnih jedinica odnosno hladnjača, različitih kapaciteta i namena.