Analiza kontrole plodnosti zemljišta

Poznavanje zemljišta je osnov dobrog gazdovanja, jer što se iz zemljišta prinosom odnese mora se đubrivima vratiti. Visokih prinosa nema bez ulaganja. Kontrola zemljišta  počinje pravilnim uzorkovanjem jer ono predstavlja jednu od najznačajnijih mera u pravilnoj primeni đubriva tj. u sistemu kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva.Od toga kako je uzet uzorak zemljišta, u velikoj meri zavisi pouzdanost rezultata analiza, pa otuda i ispravnost zaključaka i preporuka za đubrenje.Zemljište sadrži nejednake količine neophodnih elemenata  a i njihovo iskorišćavanje od strane biljaka je različito pri čemu biljke nisu u stanju da iskoriste celokupnu količinu hraniva za svoje potrebe.Da bi se održala plodnost zemljišta ,odnosno da bi se nadoknadila izneta količina elemenata prinosom iz zemljišta nameće se potreba upotrenbe đubriva kako organskog tako i mineralnog.Po pravilu, uzorke treba uzimati u vreme kada želimo saznati hranljivi potencijal zemljišta u nekom elementu. U praksi, to je vreme posle skidanja useva. Pošto je vreme posle skidanja nekih useva za setvu druge kulture veoma kratko, uzorci se mogu uzimati i u toku vegetacije. U tom slučaju treba voditi računa da mora proći najmanje 3 meseca od poslednjeg đubrenja fosforom i kalijumom. Uzorci se uzimaju sa parcele od 1,5-5 ha, a ako je parcela veća od 5 ha tada se deli na više delova, gde svaki deo ne sme biti veći od 5 ha. Pribor za uzorkovanje je sonda ili ašov,jedna kofa i PVC kesa.Kretanje po parceli može biti šahovski i dijagonalno s tim što se dubine uzimanja uzoraka kreću kod ratarkih i povrtarskih kultura od 0-30 cm, a kod višegodišnjih zasada od 0-30cm i 30-60 cm.Prvi ubod uraditi 10-15 m od ivice parcele.Broj pojedinačnih uzoraka se kreće od 25 do 30 koji se stavljaju u kofu dobro izmešaju i formira radni uzorak koji se zatim  odnosi u laboratoruju na analizu radi utvrđivanja stanja zemljišta i davanja preporuke za đubrenje.Veoma je bitno da poljoprivredni proizvođači pravilno uzorkuju zemljište kako bi se dobili tačni rezultati  prema kojima se daje i pravilna preporuka đubrenja.U slučaju greške u samom uzorkovanju  dolazi do netačnih rezultata agrohemijske analize  pa samim tim i nepravilne upotrebe đubriva.