NAJZNAČAJNIJE BOLESTI U JEČMU

Obilaskom terena na nekim ječmovima osim žućenja koje je najčešće posledica abiotskih faktora (temperaturna kolebanja, manjak hranjiva, neadekvatan pH, ostaci herbicida, izmrzavanja), uočeni su i simptomi sočivaste pegavosti ( Rhynchosporium secalis) mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres),rđa ječma ( Puccinia hordei ) i pepelnica žita ( Erysiphae graminis ).

Mrežasta pegavost ječma ( Pyrenophora teres)

Mrežastu pegavost ječma izaziva gljiva Pyrenophora teres. U našim proizvodnim uslovima javlja se svake godine u različitom intenzitetu, u zavisnosti od uslova sredine, prisustva infektivnog materijala i osetljivosti sortimenta.

Postoje dve forme simptoma koje ova gljiva izaziva, a to su mrežasta i tačkasta. Mrežasta forma počinje u vidu sitnih nekrotičnih crtica ili pegica, koje se vrlo brzo povećavaju praveći uske tamnomrke poprečne i izdužene pruge te ceo simptom podseća na karakterističnu mrežu na listu.

S obzirom da se ova gljiva prenosi semenom i da se održava na slami i strnjici zaraženih biljaka, prvi simptomi zaraze se mogu uočiti veoma rano, u početnim fazama razvoja biljaka. Bolest se na biljkama ječma razvija sve do kraja vegetacije.

Vlažno i prohladno vreme pogoduje razvoju ovog patogena. Za sporulaciju gljive potrebna je visoka vlažnost u trajanju od 10 do 30 časova, a odvija se u širokom temperaturnom intervalu sa optimumom oko 20°C.

U nepesticidne mere kontrole ovog oboljenja spadaju zaoravanje žetvenih ostataka, 2- ili 3-godišnji plodored i setva manje osetljivih sorata ječma. U pesticidne mere spadaju tretiranje semena fungicidima i folijarna primena fungicida.

Sočivasta pegavost ječma (Rhynchosporium secalis)

Simptomi ove pegavosti, lako se mogu uočiti na donjim listovima ječma, koji se kasnije šire ka gornjim listovima biljke. Usled spajanja pega listovi se suše, a simptome možemo zapaziti i na plevicama kada direktno mogu uticati na smanjenje prinosa čak i do 30 %. Kišovito vreme sa rosom i visokom relativnom vlažnošću vazduha pogoduje širenju bolesti.

 Rhynchosporium secalis evidentira se takođe na ječmu u vidu vodenastih pega koje se kasnije suše i postaju belkasto sive veličine 0,5-2mm obrubljene tamnosivom do smeđom cik- cak ivicom.

Štete na ječmu mogu biti značajne ( i do 30%) ukoliko se oboljenje javi u ranim fazama razvoja tokom jeseni jer se veoma brzo širi konidijama.

Sobzirom na značaj i intenzitet prisustva bolesti na ječmu čim temperature porastu (iznad 15 stepeni) treba uraditi zaštitu od bolesti.

Pepelnica žita (Erysiphe graminis)

Simptomi napada ovog patogena javljaju se u svim fazama, nakon nicanja biljaka kod pšenice, tritikalea, raži, zobi i ječma.

Patogen inficira sve delove biljke, a najviše donje listove jer tu se zadržava najviše vlage u vazduhu i na biljkama i zemljištu. Na lišću se javljaju hlorotične pege u kojima se razvija belosivkasta micelija koja formira pahuljastu prevlaku. One se spajaju i pokrivaju čitavu lisnu površinu. Biljka potom izgleda kao da je posuta pepelom, zbog čega je i dobila naziv „pepelnica“. Na pšenici kolonije se manifestuju u svetloj boji i izdignute su dok je kod ječma i zobi micelijska prevlaka siva i ravna. Jače kiše mogu isprati kolonije, tako da na listu ostaju samo hlorotične pege.

Mere zaštite su delimično otežane budući da postoje i specijalizovane forme i patotipovi. Neophodno je obaviti niz preventivnih mera. Neke od njih su: gajenje otpornih sorti, plodored, optimalni rok setve, uništavanje samoniklih biljaka strnih žitarica pre nicanja jesenjih useva, rigolovanje zemljišta, duboko zaoravanje, obratiti pažnju prilikom đubrenja i slično. Bitno je pratiti uputstva semenskih kuća vezano za njihove sorte kako bi prilikom setve napravili optimalan sklop biljaka kojim ćemo smanjiti mogućnost pojave ovog patogena. Ukoliko preventivnim merama ne uspemo sprečiti zarazu, potrebno je pristupiti hemijskim merama zaštite, odnosno, obaviti prskanje fungicidima. 

Lisna rđa ječma -   ( Puccinia hordei )

Javlja se u svim rejonima gajenja ali značajne štete pričinjava u prohladnim rejonima. Umanjenje prinosa može da se kreće 10-20% . Simptomi u vidu žućkasto mrkih uredospora se prvo pojavljuju na listovima, a kasnije i na rukavcima.

Bolest se Retko javlja na stablu i klasu. Ukoliko je jak napad, dolazi do opšteg žutila obolelog lišća ječma. Visoka relativna vlažnost vazduha, dugotrajne rose su povoljni uslovi za infekciju, a  bolest se širi vetrom Tretiranje se izvodi  fungicidima na bazi propikonazola, triadimefona,  i dr. Proizvođači, potrebno je obratiti pažnju na pojavu bolesti i mogućnost njihovog suzbijanja.

Rhynchosporium secalis(prouzrokovač sočivasta pegavost ječma)	Pyrenophora teres- (prouz mrežaste pegavosti ječma)
Puccinia hordei (lisna rđa ječma)	Erysiphe graminis (pepelnica žita)