Čičoka ima moćan, snažno razvijen koren koji prodire duboko u zemlju, zbog čega je i jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši. Ima skromne zahteve prema toploti dok zahteva intenzivno osvetljenje i tipična je biljka kratkog dana. U našim uslovima cveta kasno, pre nastupanja jesenjih mrazeva i obično ne donosi seme pa se razmnožava krtolama. Ova kultura se i gaji zbog krtola, one su slične krtolama krompira bele do ljubičasto crvene boje, dužine do 10 cm i širine 5-7 cm. Čičoka formira jednogodišnje stablo koje je u početkku zeljasto a kasnije odrvenjava a visine je od 1,5 do 3,5 m. Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Cvetovi su glavičasti slični cvetovima suncokreta ali znatno su sitniji.
Sadnja čičoke obavlja se u proleće čim je to moguće. Razmak pri sadnji je 90-100 cm red od reda i 60-70 cm u redu dok se krtole ili delovi krtola sade na dubinu od oko 7 cm. Da bi se ostvarili visoki prinosi potrebno je primeniti mere nege sličnim merama nege za krompir.
Nakon izmrzavanja od prvih jesenjih mrazeva krtole čičoke se vade. Pre vađenja potrebno je ukloniti nadzemni deo, a krtole se vade vilama, ašovima ili se izoravaju. Treba imati u vidu, da ne izvađene krtole, daju nove biljke i da se zemljište može lako zakoroviti čičokom. Čičoka se može vaditi cele zime, a prinos se kreće od 20 do 40 t/ha. Za razliku od krtola krompira, krtole čičoke se teško čuvaju preko zime. Potrebno ih je utrapiti u vlažan pesak, kao mrkvu ili celer.
Krtole čičoke sadrže 13 do 20 procenata ugljenih hidrata koji su u jesen sastavljeni uglavnom od inulina, a u proleće ih ima vrlo malo, pošto se transformišu u skrob. Prosečan sadržaj suve materije iznosi oko 21% a u masti oko 0.2%, mineralnih materija 1,1% i vitamine A, D, C . Pošto razgradnjom inulina, ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare. Krtole čičoke koriste se kao i krtole krompira, kuvane ili pečene.
Autor: Olivera Sekulić | Objavljeno: 22. 12. 2023. u kategoriji savetodavstvo i prilozi