Trihoficija goveda

Gljivična oboljenja kože su veoma česta kod ljudi i životinja. Uglavnom su takva oboljenja zoonoze, što znači da mogu da se prenesu i sa životinje na čoveka. Jedno od takvih oboljenja je i trihoficija, koja može smanjiti kvalitet mleka, mesa i kože te izaziva velike ekonomske štete. S druge strane, pošto se može preneti na ljude, ujedno je i velika opasnost po javno zdravlje.

Poslednjih godina, u svetu je primećeno sve više slučajeva ovog oboljenja. Smatra se da je u proseku 30% ukupnog broja goveda u nekom trenutku bilo zaraženo ovom gljivicom, ali su varijacije velike u zavisnosti od regiona. Najugroženiji su predeli Južne Evrope i Bliskog Istoka. Veliki broj zaraženih grla je prijavljen u Italiji, provinciji Umbrija, gde postoje farme na kojoj je 100% životinja zaraženo. U našoj zemlji postoji malo podataka o infekciji goveda i životinja uopšte. Ipak, u svim regionima gde je primećeno ovo oboljenje, primećeni su određeni šabloni.

Najčešće se javlja kod goveda, mada mogu da obole i magarci, psi, koze, ovce i konji. Naročito je zastupljena u uslovima konvencionalnog intenzivnog mlečnog govedarstva, gde se gaje visoko mlečne rase goveda, kakva je holštajn-frizijska rasa. Učestalost pojavljivanja ove bolesti je veća u poznu jesen i zimu, što je razumljivo ukoliko se posmatraju uslovi držanja životinja. Naime, zimi su životinje zatvorene u štalama, gde su najčešće uslovi smeštaja i higijene nezadovoljavajući. Takođe, zimi je i ishrana životinja neodgovarajuća i slabija, te i imunitet opada.

Najčešći uzročnik ove bolesti je gljivica Trichophyton verrucosom, koja ima sposobnost inficiranja i ljudi. Na telu obolelih životinja javljaju se sivo-bele promene, i to lokalno, najčešće na vratu i glavi (čeona regija i oko očiju), ali se mogu javiti i na prednjim ekstremitetima, grudima i sapima. Ove promene su veličine 10-50 mm, ovalnog oblika, blago ispupčene, sa krastama koje se teško odvajaju, i veoma često na mestu ovih promenadlaka je opala. Takođe, prisutno je konstantno perutanje kože na mestu tih promena. U proseku, broj promena na jednoj životinji je između 10 i 30, ali može ići i do 50.

Kod ljudi se ove promene ispoljavaju uglavnom na glavi, predelu brade, ali neretko i na izloženim delovima tela, kao što su nokti, šake i ruke. Simptomi su slični kao i kod obolelih životinja, najčešće sa pečatima bez kose ukoliko je oboljenje na glavi, a na podlakticama se mogu javiti crvene promene.

Najpodložnija ovom oboljenju su goveda, i to ženska grla, naročito junice i grla mlađa od 12 meseci, mada se često javlja i kod krava. Ovo se može objasniti nedovoljno razvijenim imunitetom kod mlađih grla.

Infekcija i prenošenje bolesti se dešava direktnim kontaktom između bolesnih i zdravih životinja, ali i indirektno, iz inficirane okoline, budući da spore mogu da ostanu vitalne i do četiri godine. Kako je napomenuto na početku teksta, ova bolest je zoonoza, te se vrlo lako može preneti na ljude. Najugroženiji su ljudi koji su u direktnom kontaktu sa obolelim životinjama, kao što su muzači, veterinari, pomoćno osoblje u štali, ljudi koji rade u obradi kože i drugi.

Izlaganje životinja suncu, dodavanje vitaminsko-mineralnih dodataka, smanjivanje stresogenih faktora, poboljšana ishrana i veći nivo higijene životinja i objekata, mogu dovesti do spontanog oporavka životinja. Ipak, ovo se ne dešava tako često, te bi životinje trebalo što pre lečiti, jer su vrlo zarazne pa mogu inficirati druge životinje u stadu, ili radnike.

Pre terapije kraste bi trebalo nežno i pažljivo očistiti četkom ili nekom mekanom pamučnom krpom, nakon čega se taj alat dezinfikuje hipohloritnom kiselinom ili se spali. Terapija se prilično razlikuje među državama, jer nije svuda isto regulisana upotreba određenih aktivnih jedinjenja iz preparata. Tako, u svetu su u upotrebi kupke ili sprejevi sa 4% rastvorom kalcijum-sulfida, zatim 0,5% natrijum-hipohlorita ili 1% rastvorom povidon joda. Pojedinačne promene se mogu tretirati losionima i mastima na bazi mikonozola ili klotrimazola.

U Srbiji se koriste preparati dekanol i imanverol, a u zadnje vreme se sve više koristi vakcina. Vakcinacijom se sprečava pojava oboljenja, inficiranje drugih životinja i ljudi, kao i inficiranje okoline, te je vakcina veoma koristan način suzbijanja ove bolesti. Kod nas se može naći vakcina komercijalnog naziva Trichoben av. Četrnaest dana nakon vakcinacije, vrši se revakcinacija. Naravno, terapiju treba sprovesti u dogovoru sa veterinarom.

I u ovom slučaju važi narodna izreka "bolje sprečiti nego lečiti". Posebnu pažnju na higijenu objekata i životinja treba obratiti na kraju sezone vegetacije, kada su životinje zbijene u relativno malom prostoru. Veoma je važno da životinje uvek imaju čistu i suvu prostirku, da se objekti redovno izđubravaju, da su životinje čiste, da postoji konstantan dotok svežeg vazduha. Takođe, u zimskom periodu mora se obratiti pažnja na optimalno balansiranje obroka uz dodavanje vitamina i minerala, kako bi se životinjama obezbedile sve potrebe. Treba se truditi što je više moguće da se smanji stresiranje životinja, a na prvu sumnju da je neka životinja obolela treba je izdvojiti u karantin, dezinfikovati sav pribor i deo objekta sa kojim je bila u kontaktu i što pre krenuti sa terapijom.