Setva uljane repice

U našim uslovima optimalni rok setve uljane repice je od 1. do 20. septembra.  Kvalitetom i vremenom setve se u velikoj meri određuje kasniji razvoj biljke zbog čega je setva uljane repice izuzetno važna agrotehnička mera. Vremenom setve podešavamo stepen razvijenosti biljke u kojem će najbolje prezimeti. Ukoliko je prerana setva razvija se prebujan usev, biljke izdužuju stabljike tokom jeseni i kao takve bivaju neotporne na zimske uslove. Prekasnom setvom biljke ulaze u zimu nedovoljno razvijene sa malo rezervnih materija u korenu i stablu, pa lakše izmrzavaju.

  Uljanu repicu obavezno treba gajiti u plodoredu. Ukoliko se gaji u monokulturi ili se često vraća na istu površinu dolazi do nagomilavanja insekata i bolesti. Dobri predusevi za uljanu repicu su rani krompir, rano povrće i strnine, dakle oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta s obzirom da se uljana repica seje rano u jesen. Loši predusevi za uljanu repicu su oni sa kojima ima zajedničke bolesti i štetočine a to su suncokret, soja, grašak, detelina. Uljana repica rano napušta zemljište, dobar je predusev za mnoge ratarske kulture, naročito za strnine a posebno za ozimi ječam. Za setvu uljane repice priprema zemljišta počinje odmah posle skidanja pšenice, ljuštenjem strništa na dubini do 15 cm. Ova mera ima za cilj sprečavanje isparavanja vode i provociranje klijanja korovskih biljaka, kao i zaoravanje žetvenih ostataka i njihovu razgradnju. Za uljanu repicu osnovna obrada obavlja se na dubini od 20-30 cm, zavisno od tipa zemljišta. Duboko oranje se izvodi najkasnije tri nedelje pre setve kako bi se zemljište dobro sleglo, a nakon oranja obavezno treba zatvoriti brazde i površinu poravnati. Gornji sloj zemljišta na koji se seme polaže na dubinu od 2 cm mora biti mrvičaste strukture, grudve ne bi smele biti veće od 3 cm. Predsetvenom pripremom uništavaju se i mlade korovske biljke i njihova klijala semena. Veoma je važno da zemljište bude što ravnije čime se obezbeđuju dobri uslovi za izvođenje ostalih operacija. Za ujednačeno nicanje od velike važnosti je da dubina setve bude što ujednačenija a kreće se od 1,5 do2,5 cm.. Za optimalni sklop neophodno je za svaku sortu odrediti potrebnu količinu semena za setvu a to se postiže primenom sledeće formule:

Ks = Bb x M x 100 / K x Č

Ks = količina semena

Bb = broj biljaka na m2

M = masa 1000 semena u gramima

K = klijavost

Č = čistoća

Zavisnosti od sorte potrebno je upotrebiti 2,5 – 3,5 kg  semena po hektaru. Ova količina semena treba da obezbedi 60 – 65 biljaka na m2 posle nicanja ili 50 – 55 biljaka na m2 u žetvi. Seje su u redove s međurednim razmakom 20 – 30 cm, najčešće 25 cm, jer se za setvu koriste sejačice za pšenicu gde se zatvara svaka druga lula. U uslovima suše zemljište nakon setve treba povaljati.