Setva suncokreta

Suncokret je biljka širokog plodoreda. To znači da se na površinama gde je gajen ne bi trebao sejati narednih 7 godina zbog bolesti i štetočina i posebno volovoda. Nakon uljanih kultura kao što su soja ili uljana repica (u poslednje vreme sve aktuelnija i raširenija) suncokret ne bi trebalo sejati 4 godine. U drugom pogledu suncokret nije preterano zahtevan prema predusevu tako da i strnine i okopavine dolaze u obzir.

Nakon duboke osnovne obrade do 30 cm, rano u proleće je opravdano zatvoriti brazde da bi se što bolje sačuvala zimska vlaga jer je suncokret veliki potrošač vode ( 400 – 600 litara po kilogramu suve materije).

Priprema za setvu  se vrši klasično, setvospremačima, najčešće u dva prohoda. Potrebno je pripremiti kvalitatan setveni sloj na dubini od 6 – 8 cm. Na teškim zemljištima koja se jače sležu u toku zime preporučuje se da se kombinuje tanjirača i setvospremač.

Pripremu odraditi neposredno pred setvu (3-4 dana pre) da bi se setvenig sloj zagrejao, a s druge strane da se ipak ne prosuši suviše.

Vreme setve je kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na približno 10°C. Kalendarski je to najčešće od 5.– 25. aprila. Kasnije setve značajno snižavaju prinos.

Dubina setve je 4-6 cm zavisno od krupnoće semena i vrste zemljišta.

Broj biljaka varira u zavisnosti od ranostasnosti i tipa hibrida, kao i od tipa zemljišta. Slično kao kod kukuruza, rani hibridi se seju u gušćem sklopu, pa prema kasnim hibridima se broj biljaka po jedinici površine smanjuje. Takodje i na boljim , toplijim i plodnijim zemljištima može se postići optimalna gustina, dok se napr. na peskovitim zemljištima treba smanjiti broj biljaka po jedinici površine. Neophodno je poštovati preporuku semenskih kuća za broj biljaka po ha u zavisnosti od ranostasnosti hibrida.