Сетва накнадних усева

Упркос чињеници да код нас постоје бројни радови и кроз праксу доказани позитивни примери гајења накнадних усева, нажалост, заступљени су на малом проценту површина. Важно је истаћи да је економски индекс оваквог начина производње 1,5 или више, што значи да се годишњи приход по јединици површине повећа за бар 1,5 пута. Сагледавајући ово са економског аспекта, потпуно је јасно да је овај начин производње пут до већег профита. Гајењем крмних биљака може да се добије велика количина сточне хране, која може да се употребљава као зелена маса, али и за припрему силаже. Као накнадни усев може да се гаји и разно поврће, али и друге ратарске културе, попут соје, сунцокрета, кукуруза хибрида кратке вегетације. Потребно је истаћи да ово није једини бенефит оваквог начина производње. На овај начин се рационално искоришћавају пољопривредне површине, којих је све мање, а након жетве остају без зеленог покривача. Такво земљиште брже губи влагу, на њему се успоставља капиларитет и проблем је што се тако суво земљиште тешко припрема за наредну сетву, јер је суво и неприлагођено. Земљиште без усева се брзо закоровљава, а то је додатни велики проблем, затим корови су често вектори одређених патогена или штетника, те су потенцијално опасни за суседне усеве. Много је боље имати усев на парцелема током целе вегетације, а накнадна сетва то омогућује. Да би се успешно могла одвијати накнадна сетва, потребни су одређени предуслови. То су одговарајућа количина падавина, сума температура и број дана. У нашим агроеколошким условима ограничавајући фактор су падавине, којих у периоду када је накнадна сетва актуелна има мало и не[1]довољно за добро ницање, раст и развиће биљака. Зато се код нас ова производња не може замислити без наводњавања. Нажалост, наши капацитети за наводњавање су мали и недовољни, али последњих година им се поклања већа пажња. Држава је кроз низ субвенција помогла куповину опреме за наводњавање. Питање је да ли су произвођачи који имају опрему за наводњавање, и у ком проценту, започели да спроводе накнадну сетву и да са исте површине убирају две жетве. Ипак, и поред потешкоћа, ако се одмах након жетве одради основна обрада или редукована, затим квалитетна припрема и сетва што пре, а да се што мање влаге изгуби, уз мало среће са падавинама у том периоду, могуће је и у условима без наводњавања постићи значајне резултате. У овим условима потребно је накнадни усев планирати унапред, па сејати као први усев оне биљне врсте које се врло рано скидају са парцеле, да би се и сетва накнадних усева обавила што раније када су агроеколошки услови још увек релативно повољни за сетву. Тада је успех ове производње извеснији као позитиван. У ратарству су најпогодније биљне врсте за накнадне усеве соја, сунцокрет и кукуруз. Важно је изабрати хибриде, или сорте кратке вегетације, да би у условима мањег броја дана стигли на време у јесен за жетву, односно за бербу. Када је у питању соја, то су сорте из група зрења минимално "0", још боље "00", мада се код нас на тржишту могу наћи и соје из групе "000". Код сунцокрета је важно изабрати хибриде чија је дужина вегетације испод 105 дана. За кукуруз су погодни хибриди из групе зрења ФАО 200, ФАО 300, или почетак ФАО 400. Шта ће се сејати зависи од предусева, да ли се сеје иза грашка, грахорице, или иза јечма. Поред ових култура, као добри накнадни усеви показали су се просо, затим хељда, неке крмне смеше попут смеша кукуруза и крмног грашка, или грахорице и тритикалеа. Осим ратарских усева, као накнадни усеви могу да се гаје и повртарске културе: купус, карфиол, паприка, пасуљ краће вегетације, боранија, грашак. Међутим, код повртарске производње као интензивније, неопходно је наводњавање. У овом периоду одређени штетници и болести више нису актуелни, јер су им прве генерације већ прошле, па је на овај начин могућа производња са мањом употребом заштитних средстава, што је еколошки прихватљивије, а и економски исплативије. Узимајући све ово у обзир, може се констатовати да је накнадна сетва врло исплатива, са више аспеката. Еколошки је прихватљива са становишта чувања влаге, повећања зелене покровности, мање употребе пестицида, а исплатива је и са економског аспекта, јер се обезбеђују две жетве у току године по јединици површине.