Proizvodnja uljane tikve

Poslednjih godina kod nas se sve više širi gajenje posebne forme obične tikve (Cucurbita pepo) koja se naziva uljana tikva i gaji se zbog semena bogatog uljem. Poznate su dve forme uljane tikve: uljana tikva sa ljuskom i uljana tikva golica čije seme nije obloženo čvrtom ljuskom.

Izbor zemljišta: Prema zemljištu tikva nema posebne zahteve. Najviše joj odgovara srednje rastresito, ritsko ili bogato peskovito zemljište. Suviše rastresita ili suviše teška zemljišta ne odgovaraju gajenju tikve.

Plodored:Tikva ne može da se seje posle biljnih vrsta iz familije Solanaceae (paprika, paradajz,patlidžan...) zbog postojanja zajedničkih oboljenja. Predusev ne može biti ni vrsta iz porodice Cucurbitaceae (krastavac, lubenica, dinja...), kao ni lucerka. Najbolji predusev  za tikvu su strna žita. Posle tikve mogu se uspešno gajiti skoro sve biljne vrste.

Đubrenje:Upotreba organskih đubriva ima značajnu ulogu na kiselim zemljištima kao i na peskovitim.Ako se stajnjak rastura po celoj površini preporučena količina je 30-40 t/ha.Uljana tikva koja se gaji radi semena ima velike zahteve prema fosforu i kalijumu. U zavisnosti od tipa zemljišta i sadržaja hraniva u njemu preporučene količine čistih hraniva su sledeće:N (80-120 kg/ha), P2o5 (90-130 kg/ha) i K (120-150kg/ha). Bor ima pozitivnu ulogu u poboljšanju oplodnje tikve. Primenom preparata na bazi bora moguće je smanjiti udeo šturih zrna za polovinu.

Setva:Uljana tikva je toploljubiva biljka, spada u grupu jarih kultura kasnog roka setve. Seje se krajem aprila ili početkom maja, odnosno kada tempratura gornjeg sloja zemljišta dosegne minimalno 12°C. U cilju postizanja visokog prinosa semena optimalna gustina useva je 10-11000 biljaka po hektaru što se postiže setvom 13-14000 klijavih zrna po hektaru (4.5-5 kg semena/ha). Preporučeni međuredni razmak je 140 cm, a konačno rastrojanje u redu 70 cm.Na zemljištu dobro obezbeđenim hranivima praktikuje se setva na mađuredni razmak od 70 cm i konačno rastojanje u redu 70 cm. Dubina setve na težim tipovima zemljišta je 3-5 cm, a na lakšim, peskovitim zemljištima je 4-6 cm. Tokom setve treba stalno kontrolisati preciznost rada sejačice.Takođe, na svakih 5 metara, duž cele parcele preporučuje se usejavanje 2 reda kukuruza.Ovi redovi obezbeđuju specifičnu mikroklimu za tikvu, a ujedno služe i kao vetrozaštitni pojas.

Nega useva:U zavisnosti od zakorovljenosti i stanja zemljišta posle setve se izvodi kultiviranje tj. međuredna obrada zemljišta. Ovom operacijom se pored smanjivanja brojnosti korova razbija i pokorica. U fazi 3-4 lista se vrši korekcija broja biljaka na konačan sklop.

Oplodnja:Uljana tikva je samooplodna biljka, oprašivanje vrše insekti koje privlači intenzivno žuta boja i miris cvetova.Radi privlačenja insekata uz parcelu se mogu sejati biljke kao što su facelija,suncokret,slačica.Značajno povećanje prinosa može se postići ako se za vreme cvetanja obezbedi dovoljno velika populacija pčela. U tom cilju na 10 ha je potrebno računati najmanje dve košnice pčela.

Bolesti i štetočine: Uljana tikva u našim uslovima nema ekonomski značajnijih bolesti pa ni štetočina. Usled prevelike količine padavina u završnom delu vegetacije može se javiti trulež plodova. Viroze predstavljaju opasno oboljenje uljane tikve, pa se preporučuje setva zdravog, deklarisanog sortnog semena. Krajnje rešenje je setva otpornih sorti.

Žetva: Plodovi i seme tikava dostižu punu zrelost 40-45 dana od dana cvetanja ženskog cveta iz koga se razvijaju. Sušenje lisne mase ne znači da je biljka zrela. Seme i plodovi naknadno sazrevaju bez obzira što je lisna masa osušena.Spoljašnji izgled ploda  može poslužiti kao indikator faze zrelosti  semena u plodu. Kora zrelog ploda  se teško može probosti noktom,a  plodna drška je potpuno osušena. Dozrevanje plodova tikava posle momenta fiziološke zrelosti doprinosi poboljšanju kvaliteta i lakem vađenju semena. Dozrevanje traje 7-10 dana i vrši se samo na suvom, sunčanom  i toplom vremenu.Dozrevanje plodova njihovim ostavljanjem na biljci daje bolje rezultate od dozrevanja obranih plodova.

Žetva:Žetva počinje kada je 80-85% plodova na parceli zrelo.Prilikom sakupljanja plodova treba obratiti pažnju da ne dođe do povrede na plodovima i da se smežurani i bolesni plodovi ne mešaju sa dobrim plodovima.Ručno vađenje semena se može organizovati na njivi, te se prostor na kome se vadi seme obično pre toga pokrije čistom najlonskom folijom, a presecanje plodova se vrši oštrim nožem, maljem ili specijano napravljenim sečivom.Seme se skuplja u plastične džakove ili burad.Ručno vađeno seme se po pravilu ne mora prati za razliku od semena vađenog mašinskim putem.Prednost ručnog vađenja semena je i izuzetno dobar kvalitet semena. Nedostatk ovog načina je naophodnost angažovanja skupog ručnog rada.Prilikom mašinskog vađenja prva operacija je otkidanje plodova od loze i postavljanje u red.Jedno od rešenja je rotirajući valjak koji se postavlja ispred traktora. Plodovi ostaju u trakama nekoliko dana i u to vreme se vrši dozrevanje plodova. Mašina za žetvu tikve se sastoji od dva osnovna dela:uređaja za drobljenje i uređaja za separaciju semena.Seme se skuplja u kontejneru mašine.Mašinsko vađenje se mena obično se izvodi na parceli pri čemu meso plodova obično ostaje na njivi kao organsko đubrivo.Učinak mašine za vađenje je 2-4 hektara tikava na dan.

Pranje semena:Pranje semena se mora izvršiti na dan vađenja.Ako jednokratnim pranjem ne možemo odstraniti sve nečistoće ono se mora ponoviti.Pranje semena se vrši u valjku pod jakim mlazem vode.Oprano seme se skuplja i u odgovarajućim posudama sa rešetkastim dnom stoji oko 1h da se ocedi od vode.Ručno vađeno seme se obično ne pere.

Sušenje:Istog dana kada je seme oprano mora se sušiti.Sušenje se vrši od 8 do 10 % vlage u semenu. Sušenje semena nakon vađenja i pranja se vrši prirodnim ili veštačkim putem. Prirodno sušenje se obavlja na suncu u tankom sloju, 1-2 cm, na ponjavi ili papiru. Površina za sušenje mora biti potpuno čista da se seme naknadno ne zaprlja.Veštačko sušenje semena se vrši u sušari.Optimalna tempratura za sušenje semena je 30-35 °C. Od 1kg vlažnog semena dobija se 0,5kg osušenog semena.

Korišćenje uljane tikve:Meso uljane tikve se karaktertiše visokim sadržajem ugljenih hidrata, a može poslužiti i kao relativno bogat izvor karotenoida i raznih mineralnih materija. Meso ploda tikve ima ulogu u „čišćenju“ organizma, poseduje diuretičko, umiriujuće i olakšavajuće dejstvo na organizam. Seme se smatra bogatim izvorom masti, proteina i mineralnih materija.Važan sastojak semena tikve su proteini.Najčešće spominjano lekovito svojstvo tikve je vezano za blagotvorno delovanje tikvinog ulja pri regulaciji tegoba prouzrokovanih benignom hiperplaziom prostate.Tikvino ulje se najčešće priprema od semena ulja tikve-golice.Plodovi tikve mogu da se koriste i za stočnu hranu, kao i sporedan proizvod pri proizvodnji ulja tikve su uljane pogače koje su bogate belančevnama i najčešće se koriste kao stočna hrana.