PROIZVODNJA STOČNOG GRAŠKA

Proizvodnja stočnog graška (lat. Pisum sativum ssp. arvense L. )

Stočni grašak (lat. Pisum sativum ssp. arvense L. ) poželjan je za ishranu stoke u svim fazama razvoja. Gajenje stočnog graška ozimog i jarog, usmereno je na proizvodnju zelene krme, silaže, zelenog i suvog zrna, kao i u vidu slame koju stoka rado jede. To je kultura koja sasvim opravdano osvaja sve više prostora na njivama stočara.

Vrsta koja može da se gaji kao prolećni i ozimi usev, a u zavisnosti od dela biljke koji se koristi, deli se na krmni i proteinski grašak. 

Koren biljke je vretenast,bočno razgranat, dostiže do 1m dužine. Prilikom nicanja, kotiledone ne iznosi na površinu zemlje. Stablo je zeljasto, razgranato i hranljivo. Kao i kod grahorice, stabla su sklona poleganju, ali se međusobno pridržavaju lisnim viticama ili se pridržavaju za potporni usev (koji povećava prinos zelene mase). List je parno perast, a cvet specifične leptiraste građe. Plod je mahuna sa više okruglih semena, koja lako puca kada sazri.

Stočni grašak je pogodan za gajenje u plodoredu, dok su dobri predusevi za njega strna žita, silažni kukuruz, suncokret i neka vrsta povrća (na primer luk).  Osnovna obrada se izvodi najmanje 2-3 meseca pre setve (oranje na 25cm).  Za podsticaj rasta i razvoja se koriste mineralna đubriva u kojima odnos azota,fosfora i kalijuma iznosi 40:70:80, pa sve do 80:80:120 kg/ha, sve u zavisnoti od agrohemijske analize.  Vreme setve ozimog graška je između  15. i 25. septembra, dok je prolećnog od kraja februara do kraja marta, zavisno od vremenskih prilika. Setva stočnog  graška se vrši na 12-16cm. Prednost stočnog graška je kratka vegetacija i rana setva, te na taj način dobro koristi rezerve zimske vlage i prolećne padavine.

Temperatura potrebna za klijanje semena je 2-4^oC

Temperatura koju može da izdrži je od -4 do -6 ^oC (-14 do -20 ^oC ozime sorte).

Temperartura razvoja je 12-18 ^oC, dok je za cvetanje od  16-20 ^oC.

Krmni grašak se odlikuje nadzemnom biomasom, te se kosi u u fazi punog cvetanja i formiranja prvih mahuna. Prinos zelene krme može da bude i do 40 t/ha, a značaj krmog graška je u prisustvu velikog broja aminokiselina koje su neophodne za razvoj životinja. Proteinski grašak se kosi u fazi zrelih mahuna (jun mesec) a seme je bogato proteinima. Prinos zrna po hektaru može da iznosi 2-3 tone.