Proizvodnja povrća u plastenicima

 

Proizvodnja povrća odvija se tokom cele godine i proizvođači na istoj površini uz dobar plan i plodored mogu imati najmanje dve čak i tri proizvodnje tokom godine. Uspešna i profitabilna proizvodnja sa kvalitetnim proizvodnima koji će zadovoljiti potrošače povrća je osnovni cilj svakog proizvođača. Uspeh proizvodnje povrća zavisi od znanja proizvođača odnosno o njegovom poznavanju tehnologije proizvodnje i sledećih važnih činilica:

  1. pravilnom izboru vrste i sorte povrće
  2. odabiru i pripremi zemljišta
  3. pH vrednosti tla
  4. pravilnom navodnjavanju
  5. primeni plodoreda

   Jedan od preduslova uspešne proizvodnje je setva deklarisanog i kvalitetnog semena. Agrohemijska analiza zemljišta je obavezna kako bi se odredila trenutna obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima i kako bi se odredila pravilna primena đubriva. Za gajenje povrća najbolja su srednje teška zemljišta dobrih vodnovazdušnih osobina. Veliki značaj za uspešnu proizvodnju ima i blagovremena i kvalitetna obrada zemljišta. Oranjem se na površinu iznosi seme korova i štetočine koji se pod uticajem niskih zimskih temperatura uništavaju. Zaorani žetveni ostaci svojom razgradnjom obogaćuju zemljišta, dok izmrzavanje pooranog zemljišta tokom zime omogućuje dobru pripremu zemljišta za setvu u proleće.

pH vrednost utiče na uspešnu proizvodnju povrća, kvalitet plodova i prinos. Dostupnost hraniva u zemljištu zavisi o pH vrednosti, dok pH vrednost u zemljištu zavisi od sadržaja kalcijuma, stukture zemljišta i sadržaja humusa. Svaka povrtarska kultura drugačije reaguje na pH vrednost zemljišta.

preporuka pH vrednosti zemljišta za pojedine povrtarske vrste

vrsta povrća

pH

paradajz, patlidžan, peršun

5,5 - 7,2

lubenica, tikvica, grašak, pasulj, boranija, celer, mrkva

5,5 - 6,5

kelj, kelj pupčar, kupus, spanać, cvekla

6,0 - 6,5

paprika, krastavac, luk

6,0 - 7,0

karfiol, praziluk, dinja, salata

6,5 - 7,0

 

Proizvodnja povrća nije moguća ukoliko nije obezbeđeno navodnjavanje. Povrtarske kulture su poznate kao veliki potrošači vode i tokom vegetacije treba im osigurati dovoljnu količinu vode.

 

 

 

 

 

U proizvodnji povrća veliki značaj ima plodored zbog suzbijanja bolesti i štetočina. Plodoredom se smanjuju troškovi zaštite, odnosno troškovi proizvodnje.

 

 

Preporuka plodosmene:

Kultura

Predusevi

paradajz

mahunarke, korjenasto povrće

paprika

korjenasto povrće, grašak, pasulj, žitarice,

kupusnjače

rajčica, paprika, mahunarke, korenasto povrće, grašak, krompir

grašak

paradajz, paprika, krompir, pšenica

pasulj

ječam, sve povrće osim mahunarki

korenasto povrće

paradajz, paprika, kupus, mahunarke,

krastavac, lubenica

paprika,paradajz, strne žitarice

beli luk

kupus, paradajz, paprika

luk

paprika, krastavac, lubenica, pšenica, kupus, paradajz

 

 

    Za kraj proizvodne godine nekoliko saveta za proizvodnju u plasteniku: 

 

    Na kraju vegetacije obavezno je ukloniti biljne ostatke iz plastenika, dezinfekcija plastenika je obavezna kako bi se uništile štetočine i njihovi zimski oblici koji su često skriveni između folije i nosača gde mogu prezimeti i na -200 C. Osim plastenika potrebno je dezinfikovati alat, gajbe, plastične i stiroporske kontejnere, čaše za proizvodnju rasada i sve što se koristilo.

   Topla i sunčana jesen pogoduje jesenjoj proizvodnji povrća u plastenicima bilo da se radi o jesenjoj proizvodnji za zimsku potrošnju kada se proizvode salata i spanać ili jesenjoj proizvodnji za rano prolećnu proizvodnji kada se seju mrkva, peršun i luk. Ovaj period lepog vremena proizvođači mogu iskoristiti za pripremu plastenika za narednu proizvodnju poštujući navedene preporuke i nastavkom proizvodnje povrća i tokom jeseni učiniti svoju proizvodnju profitabilnijom.

 

Autor: Olivera Sekulić | Objavljeno: 21. 11. 2022. u kategoriji novosti