Prihrana pšenice i ječma

    Imajući u vidu da je azot nosilac prinosa i da se njegov nedostatak u vreme bokorenja i intenzivnog porasta u velikoj meri negativno odražava na prinos, prihrani azotom treba posvetiti posebnu pažnju. Ako se ovome doda i drastičan porast cene đubriva nesumljiva je važnost određivanja tačne količine potrebnog azota za prihranu radi maksimalno ekonomične i racionalne upotrebe đubriva. Da bi se odredila tačna količina i vrsta đubriva prihrani pšenice treba da predhodi analiza zemljišta N- min metodom kojom se određuje  količina lakopristupačnog azota po slojevima zemljišta za datu parcelu. Količina azota u zoni korenovog sistema se razlikuje od parcele do parcele a  određena je predhodno gajenim usevima, primenom azotnih đubriva za predhodne kulture, mineralizovanim azotom iz organske materije i načinom rukovanja žetvenim ostatcima. Potrebno je svaku parcelu đubriti na osnovu rezultata za datu parcelu a uzorak se uzima sa parcele površine od 20 ha a ako je parcela veća deli se na više delova gde svaki deo ne sme biti veći od 20 ha.Uzorci se uzimaju sa dubine profila zemljišta od 0-30 cm, 30-60 cm i 60-90cm. Što se tiče vrste đubriva najčešće se za prihranu koristi AN u kome se azot nalazi u nitratnom i amonijačnom obliku. Nitratni oblik azota je biljkama odmah dostupan a amonijačni se vezuje za zemljišni kompleks i pristupačan je za biljku posle nitratnog. Urea se takođe koristi u prihrani pšenice ali treba imati u vidu da bi azot iz uree bio dostupan biljkama, potrebno je da uz pomoć rada mikroorganizama bude preveden u nitratni i amonijačni oblik. Ukoliko potrebna količina azota za prihranu ne prelazi 60 kg/ha vrši se jedna prihrana. Prihrana se obavlja u dva navrata ukoliko je potrebna količina azota za prihranu veća od 60 kg/ha i to 60% u prvoj prihrani a 40% u drugoj prihrani. Vreme za prvu prihranu je najčešće od 10. februara do 5. marta a za drugu od 5-25. marta.