Optimalne temperature u plastenicima

Vreme setve i ekonomičnost gajenja u mnogome zavisi od potreba biljaka za toplotom. Toplotni uslovi u zaštićenom prostoru utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Prema zahtevima za toplotom vazduha povrće se deli na grupu toploljubivih vrsta (paprika, paradajz, krastavac, lubenica, pasulj, tikva i dr) za čiji je porast optimalna temperatura od 22 do 25⁰C, zatim na grupu sa srednjim zahtevima za toplotom (crni i beli luk, praziluk, mrkva, peršun, cvekla, celer, grašak, spanać, salata) sa optimalnom temperaturom za rast 16-19⁰C i na grupu sa manjim potrebama za toplotom (kupusnjače, rotkva, rotkvica) sa optimalnom temperaturom za rast od 13⁰C. U vreme nicanja, cvetanja, obrazovanja i zrenja plodova i semena za sve vrste povrća potrebna je za 3-4⁰C viša temperatura od navedenih. U svim oblicima zaštićenog prostora uspevaju biljke sa manjim potrebama za toplotom dok je toploljubive vrste najbolje gajiti u objektima sa grejanjem.

    Jedan od čestih razloga zaostajanja rasta biljaka jeste neusklađenost temperature vazduha i zemljišta. Ovakve promene najčešće se javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti, pri prelazu sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti ili pri prelasku iz sunčanog dana u oblačni. Ukoliko je temperatura zemljišta niža, listovi biljaka venu jer biljka ne može da usvoji dovljno vode dok pri višoj temperaturi zemljišta koren biljke intenzivno diše, trošeći produkte fotosinteze što dovodi do sušenja listova i zadržavanja rasta (posebno izraženo kod salate). Pri nedostatku toplote i maloj vlažnost, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamno zelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti, listovi su nežni svetlo zelene boje. Naglo povećanje i naglo sniženje temperature nepovoljno se odražava na rast i razvoj povrća. Optimalno je da se temperatura povećava ili smanjuje za 2-3⁰C u toku jednog sata. Temperatura zemljišta zavisi i od mikrobiološke aktivnosti, te je u objektima bez grejanja važno unošenje svežeg ili poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva