ZAŠTITA RUŽA

Kod ruže najčešće oboljeva lišće. Najčešće bolesti su pepelnica, rđa i crna pegavost lišća, siva trulež
cveta, a od štetnih insekata lisne vaši i paučinaste grinje.
Ruža za koju mnogi kažu da je "kraljica cveća", posađena na okućnicama, cveta od maja pa sve do kasne jeseni. Upravo njena raznolikost oblika i raznobojnost cvetova može zavarati uzgajivača da pomisli da su
žbunovi ruža u vrtu u odličnom zdravstvenom stanju.
Međutim, ovoj, kod nas veoma zastupljenoj vrsti cveća, oboljeva uglavnom lišće, a prvi simptomi se
često pojavljuju na naličju listova pa su teže uočljivi. Najčešće bolesti su pepelnica, rđa i crna pegavost
lišća, siva trulež cveta, a od štetnih insekata lisne vaši i paučinaste grinje. Zaštitu treba početi sredinom
aprila, a prskanja obavljati po potrebi, obično svakih 10 do 15 dana.
Bela naslaga na listovima ruže
Ukoliko se bžela pepeljasta prevlaka na licu lista može lako skinuti prstom, radi se o pepelnici ruže. U
cilju preventive treba saditi na prozračnom mestu. Posebno su puzavice ili penjačice osetljive vrste.
Za masovnu pojavu pepelnice pogoduje suho i toplo vrijeme sa velikom vlagom zraka i hladnim i vlažnim
noćima. U suzbijanju ovog oboljenja efikasni su preparati Stroby i Zato 50 WG.
Ako se pojave narandžaste tačke na naličju lista, reč je o rđi (Phragmidium mucronatum). Na donjoj
strani lišća uočavaju se okrugle crvenkasto-narandžaste pustule. U rano proleće sa donje strane lišća
formiraju se mala uzvišenja narandžaste boje (sorusi) dok se na licu zaraženog tkiva pojavljuju žućkaste
ili smeđe pege. Pred kraj vegetacije narandžasti sorusi postaju gotovo crni, odnosno nastaje predzimska
forma bolesti i priprema sadnica za prezimljavanje. Za suzbijanje ove bolesti upotrebljavaju se Bravo i
Antracol.
Crnu pegavost -prouzrokovač Diplocarpon rose – ovo je najznačajnija bolest ruže. Na lišću se javljaju
pege tamne boje i u okviru njih se mogu uočiti crne sitne acervule. Zaraženo lišće žuti i opada. Gljiva luči
gas etilen koji dovodi do žućenja i opadanja. Simptomi se mogu javiti na lisnim i cvetnim drškama,
lastarima, čašici…
Suzbijanje – Ukoliko je proleće kišovito, obavezno tretiranje izvoditi pred kišu. Tretmane treba
primenjivati na 7-8 dana ukoliko je vlažnost veća i na 14 dana ukoliko nema kiše. Koristiti neki od

preparata: Antracol, Dithane, Bravo, Mankogal, Captan, Merpan. U vreme mirovanja vegetacije, ruže
tretirati bakarnim preparatima.

Od fungicida upotrebljavaju se preparati na bazi ditiokarbamata (Antrakol i Mankosav), zatim na bazi
triazola (Zato i Bravo). Prska se nekoliko puta u razmacima na nedelju dana ako je veća vlažnost i
temperatura oko 25 °C ili na dve sedmice, ako je manja vlažnost.
Siva trulež (Botrytis cinarea) je veoma raširena bolest koja se jačim intezitetom javlja u vlažnijim i
hladnijim godinama. Obolevaju cvetovi na kojima su vidljive plesni i prevlake sive boje. Prska se
preparatima Signum, Switch, Teldor 50.
Lisne vaši
Ružina vaš (Macrosiphum rosea) je masovna štetočina. Uzgajivači, obično početkom maja, primećuju
brojne nežne sitne insekte na mladim izbojcima, lišću i nerascvetalim pupoljcima. Veličina vaši je 1,6 do
3,3 milimetara svetlo zelene boje sa naznačenim tamnijim pigmentima na kraju proširenog dela tela.
Oblici koji se razvijaju iz zimskih jaja nemaju krila i neubičajeno brzo se množe. Sišu biljne sokove, a višak
biljnih šećera izlučuju u obliku medne rose koju posećuju mravi. Tako lisne vaši uzrokuju dvojaku štetu -
isisavanjem biljnih sokova bitno zaustavljaju porast cvetnih izdanaka ruža, a lučenjem viška medne rose
pogoduju razvoju gljivica čađavica.
Zaštitu treba sprovesi čim se primeti njihova pojava na mladom lišću jer su opasni i kao prenosioci
virusa. Ukoliko nastanu kolonije vaši veoma teško ih je suzbiti a česta primena insekticida dovodi do
pojave rezistentnosti. Znači u suzbijanju primenjivati insekticide sa različitim mehanizmom delovanja.
Vaši se uništavaju insekticidima: Calypso, Actara i Confidor.
Paučina na ružama
Ako ima paučine - znači da su na ružama prisutne grinje. Crveno-smeđi pauci veličine oko 0,5 milimetra
mogu se uočiti samo pomoću lupe i to na naličju listova. Naseljenost štetočina prepoznaje se po sivoj
boji lista, kao i po paučini koja se formira između listova. Mlade i odrasle grinje sisaju sokove iz biljaka na
oštećenom lišću. Za suzbijanje grinja upotrebljavaju se akaricidi Omite i Abastate.