VILINA KOSICA U ŠEĆERNOJ REPI

Redovno se javlja poslednjih godina u usevima šećerne repe, nanosi velike štete, i njeno suzbijanje je veoma problematično. Veliki pritisak viline kosice ogleda se u činjenici da ova parazitna cvetnica ostavlja i do 3000 semenki po biljci koje zadržavaju klijavost 5-6 godina.

Vilina kosica je jednogodišnja biljka. Nema koren, listove i spada u grupu parazitnih cvetnica i za svoj razvoj koristi materije drugih biljaka na kojima parazitira.  Razmnožava se uglavnom semenom, ali može i vegetativno.

Parazitira na mnogim biljnim vrstama, najčešće u lucerki i detelini, a sve češće i u šećernoj repi, krompiru, paradajizu, paprici..

Svojim štetnim delovanjem na gajene biljke, vilina kosica može izazvati razne morfološke, anatomske i fiziološke promene. Na gajenim biljkama dolazi do slabljenja vitalnosti, a usled dugotrajne izloženosti, sušenja i propadanja

1.Dolazi semenom i širi se semenom, naročito setvom nedelekarisanog semena lucerke

2.Umnožava se nepoštovanjem plodoreda – setva šećerne repe bez poštovanja plodoreda

3.Zbog ne održavanja uvrtatina-ne suzbija se na uvratinama

4.Setvom šećerne repe na uvratinama odakle vilina kosica ulazi u parcelu

5.Širi se kombajnima prilikom vađenja šećerne repe

ŠTETNOST ZA ŠEĆERNU REPU

1.Vilina kosica  značajno utice na sadržaj hlorofila  i zabeležena je značajna redukcija  sadržaja pigmenata (14-54%) (S.Vrbničanin i sarad.Fakultet Zemun).

2.Cerkospora potpuno uništava biljke pokrivene vilinom kosicom. Biljke zaražene vilinom kosicom ne usvajaju fungicide.

3.Prinos šećerne repe zaražene vilinom kosicom može biti umanjen i do 30% na površinama šećerne repe gde je prisustvo viline kosice dominantno.

MOGUĆI NAČINI SUZBIJANJA

1. Ne dozvoliti da vam se vilina kosica useli u parcelu.
2. Ne sejati šećernu repu na uvratinama.
3. Održavanje ivica parcela i poljskih puteva:
4. Suzbijanje viline kosice na uvratinama pre cvetanja
5. Plodored u setvi šećerne repe gde je evidentirana vilina kosica 5 godina i više.
6. Primena herbicida na bazi propizamida (doza herbicida 3-4 kg po ha) u ranoj fazi pojave viline kosice (š. repa 6-7 listova –kada se vilina kosica prihvati za repu) – potrebna je višekratna primena herbicida. Nakon primene ovog herbicida naredne godine ne smeju se sejati lubenica, dinja, krastavci, tikve i tikvice.

7.Ukoliko se vilina kosica javi u manjim oazama u ranim fazama porasta šećerne repe, može se odstraniti ručno stavljanjem u džakove, iznošenjem napolje i spaljivanjem.

8. Suzbijati totalnim herbicidima na bazi glifosata u koncentraciji 1-2% što znači 100-200 ml preparata na 10 l vode. Suzbijanje ponoviti i kasnije sobzirom na njen potencijal ona će se ponovo javiti. Herbicidi na bazi glifosata se translokaciono šire na „izdanke“ viline kosice i suzbijanje je uspešnije nego primenom kontaktnih herbicida.

Suzbijati je pre nego što donese seme.

Proizvođači uništavajte vilinu kosicu i ne dozvolite da se širi unutar njive!!!

NE SUZBIJANJEM njena populacija se svake godine povećava!!!