Najvažnije aktuelne štetočine koje se javljaju u poljoprivrednoj proizvodnji i svojim oštećenjima doprinose pojavi gljiva koje proizvode mikotoksine opasne za zdravlje ljudi i životinja su:
- Kukuruzni plamenac — Ostrinia nubilalis
- Kukuruzna sovica — Helicoverpa armigera
Obe štetočine se javljaju na kukuruzu što znači da se posebna pažnja treba posvetiti kontroli ovih štetočina i njihovom prisustvu u polju jer posledice njihovog oštećenja se javljaju pred kraj vegetacije i tokom skladištenja kukuruza. Osim kukuruza, ove štetočine se javljaju i na povrtarskim biljnim vrstama pre svega na paprici i paradajzu. Intenzitet njihovog prisustva tokom vegetacije i intenzitet oštećenja na klipu kukuruza u tesnoj je vezi sa intenzitetom pojave fitopatogenih gljiva i bakterija koje se javljaju i koje luče mikotoksine.
Mikotoksini su otrovi visoke akutne toksičnosti i često imaju imunotoksična, mutagena, kancerogena i teratogena svojstva. Mikotoksini nastaju kao posledica prisustva gljiva koje za svoj rast i razvoj sintetizuju primarne metabolite, dok sekundarne metabolite koriste za odbranu od drugih mikroorganizama. Neki od tih metabolita su korisni (antibiotici), no neki su toksični i nazivamo ih mikotoksinima.
Među gljivama koje proizvode mikotoksine najpoznatije su gljive iz roda Aspergillus, Fusarium, Penicillium, Mucor, Cladosporum,...sve one koje na klipu kukuruza prouzrokuju miceliju sa reproduktivnim organima različite boje koju nazivamo plesnima. Ovi toksini se javljaju na strnim žitima (klas) kao posledica infekcije tokom vegetacije u povoljnim vremenskim uslovima i na kukuruzu (klip) kao posledica pre svega oštećenja od navedenih štetočina. Najvažniji mikotoksini koje ove gljive proizvode su Fusarenone i Zearalenon koji najviše proizvodi gljiva F.graminearum- a najznačajniji toksin koji ova gljiva proizvodi jeste DON (Deoxynivalenol). Hemijskom zaštitom useva pšenice, primenom fungicida u vreme klasanja, smanjujemo rizik od pojave ove gljive i značajno doprinosimo proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. Fusarium graminearum se razvija na svim mestima oštećenja od kukuruznog plamenca, razlaže celulozu, dovodi do lomljenja i poleganja biljaka kukuruza. Druga gljiva koja se javlja na kukuruzu kao posledica oštećenja od štetočina jeste Aspergillus spp. koja proizvodi aflatoksine, a koje proizvodi i gljiva Penicillum spp. Vrsta Aspergillus flavus (sivo-žuta plesnivost) koja se razvija na klipu kukuruza i na pšenici, a posebno na kikirikiju, je najrasprostranjenija i najvažniji je proizvođač aflatoksina. Sinteza aflatoksina je uglavnom u neuslovnim skladištima ali može nastati i u polju. Navedeni mikotosini, iako je gljiva prisutna na njivi na klipu, uglavnom se proizvode u skladištu. Najčešće infekcije nastaju na oštećenim zrnima od insekata ili ptica. Pamukova sovica i kukuruzni plamenac prenose spore Aspergillus flavus, a prenose se i vetrom.
Vrlo značajna gljiva koja se javlja na kukuruzu, a luči mikotoksine jeste Ustilago maydis (mehurasta gar kukuruza), koja se javlja kao posledica oštećenja klipova (nakon grada, nakon skidanja metlica usled oštećivanja u semenskom kukuruzu...). Kod nekih hibrida kukuruza postoji osetljivost prema ovom patogenu i često je ceo klip pretvoren u „galu“ ovog patogena. Gar se češće javlja na klipu kukuruza šećerca, na silažnom kukuruzu na stablu i klipu i na ostalim hibridima merkantilne proizvodnje i to uglavnom na klipu. Zbog proizvodnje mikotoksina od strane ove gljive, neophodno je odstranjivati gale u kukuruzu namenjenom za ishranu stoke.
Da bi se smanjio rizik pojave gljivičnih oboljenja na kukuruzu tokom vegetacije, treba primeniti kompleks agrotehničkih i hemijskih mera koje će umanjiti oštećenja od štetočina.
AGROTEHNIČKE MERE:
- uništavanje žetvenih ostataka - smanjuje se populacija kukuruznog plamenca za narednu godinu koji prezimljava u kukuruzovini
- plodored - smanjujemo infekcioni materijal koji uspešno prezimljava u biljnim ostacima
- obrada zemljišta - kvalitetna osnovna obrada i zaoravanje žetvenih ostataka utiče na uništavanje zaraženih biljnih ostataka i redukuje infekcioni materijal. Redukovana obrada zemljišta i nedostatak mašina za obradu koje zadovoljavajuće usitnjavaju kukuruzovinu, su razlozi koji doprinose nesmetanom prezimljavanju ove štetočine i povećanju brojnosti u narednoj godini
- uništavanje korova - čista njiva od korova povoljan mikroklimat za razvoj zdravih biljaka
- setva ranijih i srednje ranih hibrida koji su povoljni za jesenji period i blagovremenu žetvu i spremniji za bolje čuvanje - sazrevaju sa manje vlage u zrnu
- hibridi sa tanjom komušinom i oni kod kojih vrh klipa nije pokriven komušinom podložniji su pojavi plesni na klipu
HEMIJSKE MERE
Ove mere podrazumevaju suzbijanje štetočina i bolesti tokom vegetacije. Suzbijanjem kukuruznog plamenca i sovica, smanjuje se rizik od razvoja mikotoksičnih gljiva. Pojava bolesti na klipu kukuruza u direktnoj je vezi sa procentom oštećenih klipova. Tokom vegetacije obratiti pažnju se na suzbijanje kukuruznog plamenca koji je dominantniji od pamukove sovice.
Da bi suzbijanje kukuruznog plamenca bilo uspešno neophodno je:
- Pravilno odrediti momente suzbijanja što se postiže praćenjem:
- a) leta leptira
- b) polaganja jaja
- c) piljenja gusenica.
- Prema preporukama PIS-a Pragovi štetnosti za kukuruznog plamenca kada treba štetočinu suzbijati su:
- Merkantilni kukuruz — 10 % biljaka sa jajnim leglima
- Semenski kukuruz i kukuruz šećerac — 5 % biljaka sa jajnim leglima.
- Iako je F1 generacija kukuruznog plamenca znatno manje brojnosti od naredne, posebno je važno suzbijati i prvu generaciju jer na taj način redukujemo brojnost naredne generacije.
- Prema iskustvu pri visokoj brojnosti F2 generacije kukuruznog plamenca neophodno je izvesti dva tretmana insekticidima da bismo dobili zadovoljavajuće rezultate.
- Količina vode pri aplikaciji mora biti bar 400 l po ha.
- Jedan od problema koji se javlja u suzbijanju štetočina u kukuruzu jeste nedostatak adekvatne mehanizacije (traktor sa visokim klirensom) kojih nema u dovoljnom broju, tako da suzbijanje u pravom momentu često izostane i nije uvek moguće. Poznavajući biologiju štetočina, period od momenta kada registrujemo jajna legla do momenta kada je potrebno izvršiti hemijski tretman je veoma kratak što se često ne ispoštuje i ovo je direktni uzrok neuspešnog suzbijanja.
- Obzirom na biologiju kukuruznog plamenca, preplitanje generacija i stadijuma razvoja, veoma je teško odrediti pravi momenat suzbijanja i stoga je neophodno sarađivati sa stručnim licima u svakom regionu
- Za uspešno hemijsko suzbijanje kukuruznog plamenca i pamukove sovice, postoji veliki broj insekticida koji daju dobre rezultate i imaju visoku efikasnost delovanja, ali prilikom njihovog izbora mora se poznavati mehanizam delovanja odabranog insekticida u odnosu na stadijum razvoja štetočine koji dominira-jaja, larve, imaga…
- Pri izboru insekticida orijentisati se na kombinaciju aktivnih materija koje imaju kontaktno delovanje sa insekticidima koji imaju ovicidno-larvicidno delovanje.
- Prilikom donošenja odluke o suzbijanju druge generacije, analizirati brojnost parazitiranih jajnih legala kukuruznog plamenca sa Trichograma sp-prirodni neprijatelji koji su naročito prisutni u tom periodu i prilikom izbora insekticida treba biti obazriv i primenjivati toksikološki prihvatljivije insekticide koji su selektivniji za korisne insekte.
- Tokom skladištenja poljoprivrednih proizvoda nastaviti sa održavanjem higijene u skladištima i redovno ih provetravati jer osnovno je da poljoprivredni proizvodi u skladištu budu suvi i hladni. Niske temperature od 5-15 C u uskladištenim proizvodima, onemogućava rast i razvoj štetočina, grinja i mikroorganizama i tome treba težiti pri skladištenju poljoprivrednih proizvoda. Proveravati prisustvo skladišnih štetočina svake 2-3 nedelje i češće, ukoliko su temperature u porastu.
- Za ishranu životinja koristiti zdravo zrno kukuruza, dobro prosušeno pre skladištenja.
Autor: Mirjana Zorić | Objavljeno: 21. 09. 2022. u kategoriji savetodavstvo i prilozi