Matičnjak (Melissa officinalis)-glavne karakteristike proizvodnje

Matičnjak je lekovita i začinska biljka prijatnog mirisa koja pomalo podseća na nanu i limun. Od matičnjaka se koriste list i lisni izdanci, koji se u narodnoj medicini upotrebljavaju za smirenje, poboljšanje varenja i grčeve u stomaku kao i etarsko ulje koje se upotrebljava u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.Matičnjak je biljka visine oko 60-80cm sa dobro razvijenim korenom. Klimatski uslovi u Srbiji odgovaraju gajenju matičnjaka. Za uzgoj matičnjka najbolje odgovaraju plodna, rastresita zemljišta, neutralna do slabo kisele reakcije. Planinski uslovi, odnosno  teška i jako vlažna zemljišta su veoma nepogodna za njeno uspevanje.S obzirom da je matičnjak višegodišnja biljka, na nju se ne primenjuje plodored jer na istom zemljištu može da opstane 6-10 godina. Matičnjak može biti dobar predusev svakoj jednogodišnjoj lekovitoj ili ratarskoj kulturi dok za nju najbolji predusevi  su usevi rane berbe, odnosno strna žita, okopavine i industrijske biljke.Priprema zemljišta se obavlja u jesen ili proleće u zavisnosti od vremena setve ili sadnje.    Za uspešnu proizvodnju matičnjaka neophodno je i unošenje određene količine đubriva. Dobri prinosi se postižu u koliko se matičnjak gaji na parceli  koja je bila đubrena stajnjakom tokom gajenja predhodne kulture.Primena mineralnog đubriva, zavisi od plodnosti zemljišta i u glavnom se kreće od 120-180kg/ha azota, 50-60 kg/ha fosfora i 150-200 kg/ha kalijuma. Prihrana matičnjaka se obavlja azotnim đubrivom.