Đubrenja povrtarskih kultura

Povrtarske kulture imaju velike zahteve u hranljivim materijama tako da se njihovo đubrenje dosta razlikuje od đubrenja drugih kultura zbog slabije razvijenog korenovog sistema, brzog porasta i kratke vegetacije, visokih prinosa sa jedinice površine i više žetvi tokom godine, navodnjavanje i drugih osobenosti. U proizvodnji povrća koriste se organska i mineralna đubriva. Posebno treba istaći značaj stajnjaka i komposta koji pored toga što obezbeđuju biljkama elemente neophodne za njihovo normalno rastenje i razviće, poboljšavaju fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta. Ove biljne vrste se najčešće uzgajaju u uslovima navodnjavanja, pa je otuda i njihova potreba u hranljivim elementima izraženija nego u ratarskih kultura. Jedan deo neophodnih elemenata biljke uzimaju iz vazduha ili vode              ( ugljenik, vodonik i kiseonik ), a ostale iz zemljišta. U deficitu su najčešće azot, fosfor i kalijum, i o njima se praktično najviše vodi računa prilikom đubrenja. Takođe, veoma važnu ulogu imaju i drugi hemijski elementi kao što su kalcijum, magnezijum, bor, mangan, cink...Usvajanje hranljivih elemenata uglavnom zavisi od jačine korenovog sistema i od uslova sredine: svetlosti, toplote, vlažnosti, reakcije zemljišta i dr. Neophodno je da se razlikuju potrošnja i potrebe povrtarske biljke, kako u pogledu vode tako i u pogledu hranljivih materija. Potrošnja se ogleda prema količini hranljivih elemenata koji se iznosi iz zemljišta dok za potreba povrtarskih biljaka prema hranljivim elementima uzima se u obzir nejednak stepen iskorišćavanja tih elemenata od strane biljaka. Smatra se da povrtarske kulture  najbolje iskorišćavaju kalijum i u tom pogledu, najveće zahteve za ovim elementom imaju paprika, kelj, boranija, spanać..., nešto lošije azot, gde izražene zahteve za njim imaju kupusnjače, mrkva i praziluk dok male potrebe imaju crni i beli luk za glavice dok najlošije iskorišćavaju fosfor. Za fosforom nejveće zahteve izražavaju crveni kupus, karfiol, mrkva a najmanje beli luk i cvekla.  Takođe, jedna od najvažnijih mera, kod đubrenja povrtarskih kultura je i prihranjivanje, čijom se primenom  povrću daje nužno potrebna hrana tokom čitave vegetacije. Međutim, prihranjivanjem se ne može nadoknaditi osnovno đubrenje. Prihranom se najlakše mogu regulisati rast i razvoj. Za povećanje  rasta i razvoja vegetativnih organa koriste se azotna đubriva.Ne treba zaboraviti da je hemijska analiza zemljišta osnova pravilnog đubrenja i da tek na osnovu rezultata analiza možemo planirati vrste i  količine đubriva.