Tehnologija proizvodnje salate na otvorenom polju

Salata (Lactuca sativa L.)je jednogodišnja biljka. Koren se brzo razvija  i ima jake usisne moći. Glavni koren prodire u dubinu i do 80 cm, a najveći deo mase korenovog sistema je u oraničnom sloju. Listovi su poređani na stabljici u obliku rozete. Kada biljka razvije dovoljnu veličinu i broj listova, obrazuje veću ili manju glavicu odnosno čvrstu ili meku glavicu, što zavisi od varijateta i forme. Boja listova varira od bledozelene do zelene sa crvenim pigmentima ili bez njih.

Salata je biljka dugog dana. Ne zahteva veliku toplotu. Klija na minimalnoj tempraturi 2-3 °C, a optimalna je  18-20 °C. Najbolje raste ako je temperatura između 15 i 20 °C. Mlade biljke mogu da izdrže mrazeve do -6 °C. Temperture niže do 6 °C posle nicanja ili sadnje deluju nepovoljno na razvoj biljke pa se dobijaju manji prinosi i slabiji kvalitet.Salata traži dosta svetla. Na zasenjenim mestima i pri gustom gajenju daje slabije prinos. Zahteva dosta vlage pa je poželjno da relativna vlažnost vazduha bude 75-85%.Nežna, krupna i sočna salata može da se dobije samo na plodnom i vlažnom zemljištu. Otuda za salatu važi da je veliki probirač zemljišta jer ne podnosi siromašna, teška i previše kisela ili alkalna zemljišta.

Salata ima kratku vegetaciju. Pored toga njena proizvodnja može da se zasnima i preko rasada, pa je moguće da se gaji kao međusezonski usev, ali svakako i kao glavni. Ako se planira proizvodnja salate na većim površinama za prolećnu potrošnju, onda se obradom zemljišta započinje u jesen, čim se skine prethodni usev. Ako je moguće da se izvedu dva oranja, onda jedno treba da bude plitko (20cm), a drugo na dubinu 35-40 cm. Posle dubokog oranja treba izvršiti jedno tanjiranje i ravnanje zemljišta. Đubrenjem treba obezbediti  čistih hraniva u sledećim količinama:80-100 kg azota,60-80 kg fosfora,150-180 kg kalijuma,40-50 kg kalcijuma i 10-15 kg magnezijuma po hektaru. Mogu se koristiti i mikroelementi:bor,mangan,cink i bakar. Salata može da se seje mašinski na rastojanje od 25- 30 cm između redova ili u višeredne trake sa stazom od  50-60 cm između traka. Gustina setve u redu zavisi od kvaliteta semena i mogućnosti proređivanja, tako da se rastojanje kreće između 10 i 25 cm. Za hektar je potrebno 2-3 kg semena. Seme se polaže na dubinu 1-2 cm.Seme salate je sitno i kada se seje sa nepreciznim sejalicama teško se može dobro rasporediti. Iskusni povrtri praktikuju da na kilogram semena dodaju 5 kg peska, dobro izmešaju i nakon toga obavljaju mašinsku setvu. Što se tiče rasada, može se proizvesti u toplim lejama, plastenicima ili staklenicima.Rasad uz normalne uslove nege stiže za rasađivanje za 4 do 6 nedelja. Zimske sorte i sorte sa manjim glavicama sade se na rastojanju 20 x 25 cm, a bujnije sorte na rastojanju 30 x 20 cm. Kultiviranje i okopavanje se izvodi u dva ili tri navrata. Bitno je da se obe operacije izvedu plitko i pre nego što lisna masa biljaka zatvori međuprostor. Prvo prihranjivanje se obavlja posle rasađivanja. Navodnjavanje se obavlja kad god se za to ukaže potreba, i to obilno, jer salata ne podnosi nedostatak vlage. Berba se obavlja ručno kada dostigne tehnološku zrelost. Beru se lepo formirane glavice ili rozete. Ne sme se čekati da počnu da prorastaju, jer su tada slabijeg kvaliteta. Glavica se odseca oštrim nožem iznad 2-3 lista iznad zemlje, zatim se odstranjuje suvo i oštećeno lišće. Transportuje se i čuva u rashlađenom prostoru. Prinos je 10-20 t/ha. Uvek se postižu veći prinosi ako se proizvodnja zasniva preko rasada. Bolesti i štetočine koje napadaju salatu su uglavnom lisne vaši, puževi, plamenjača, virus nekroze lišća itd.Mere za suzbijanje bolesti i štetočina su upotreba zdravog semena, primena plodoreda, uništavanje korovskih biljaka, duboko zimsko oranje i primena hemijskih preparata.