Ređe gajena biljna vrsta - Mak (Papaver somniferum L.)

Mak je jednogodišnja biljka.  Glavni koren se račva u mali broj bočnih korenova. U zavisnosti od strukture zemljišta, dubina zemljišnog sloja koju prožima korenov sistem dostiže 50 – 100 cm. Visina nadzemnog dela maka je 60 – 160 cm. Stablo je okruglog preseka, glatko sa sedećim listovima. Listovi su sivozeleni, nazubljeni i donjim delom obuhvataju stabljiku. Pupoljci su obavijeni sa dva krupna čašična listića koja nakon otvaranja cveta otpadnu. Kruničnih listića ima četiri, bele su boje, a na osnovi krunice išarani svetlijom i tamnijom lila bojom. Plod je velika čaura, koja je iznutra podeljena u segmente.

Fotografija broj 1:Cvet i čaure maka (Papaver somniferum L.)

Seme je sitno, plavičasto ili prema sorti belo, plavo, sivoplavo,braonkastocrno ili roze boje. Masa 1.000 semenki kreće se od 0,3 – 0,6 grama. Sadrži 40 – 55 % uljanih materija i 20 – 25 % belančevina. Može da se seje u jesen, najčešće u septembru ili na proleće. Klijanje pod optimalnim uslovima traje 15 – 20 dana. Najbolja temperatura klijanja je 7 – 8 ºC, a minimalna 3 ºC. Najduže se mak nalazi u fazi lisne rozete (50 – 60 dana). Spoljašnji uslovi koji pogoduju biljci u ovom stanju su umereno kišovito vreme sa nižim temperaturama (10 – 15 ºC). Prelaskom u narednu fazu počinje izduživanje internodija i grananje stabla. Tada su potrebe za toplotom veće i najpovoljnije ako je srednja dnevna temperatura 18 – 19 ºC. U ovom stadijumu rasta maka potrebno je najviše vode i mineralnih hraniva.

U fazi cvetanja i razvijanja čahure najpogodnije je suvo, toplo vreme. Poslednja faza u rastu biljke je sazrevanje čaure i semena.Ta faza najbolje teče pri sunčanom, suvom i toplom (19 – 20 ºC), letnjem vremenu. Mak se gaji zbog zrna i suvih čahura  

Fotografija broj 2: Kolekcija sorti i populacija maka na oglednom polju PSS Sombor

Zrno je prehrambeni proizvod koji se upotrebljava u pripremanju testa, peciva itd. Presovanjem makovog zrna dobija se ulje. Zrele, suve čahure koje ostaju nakon vađenja semena, nezamenljiva su sirovina moderne farmaceutske industrije. Aktivne materije koje se mogu izolovati iz zrelih makovih čahura spadaju u grupu opijumskih alkaloida i koriste se kao osnovni sastojci lekova za smirenje bolova, ublažavanje grčeva, smirivanje kašlja itd. Od pomenutih alkaloida su najvažniji morfin, tebain i kodein. Njihova količina u zreloj čauri iznosi 0,5 – 0,8 %. Iz ovih razloga proizvodnja maka se po našim propisima mora prijaviti nadležnom Ministarstvu. Prolećnu setvu maka treba početi što ranije u proleće, po mogućnosti već u februaru, i završiti u što kraćem roku. Optimalna gustina maka je 250.000 biljaka po hektaru. Optimalni međuredni razmak je 45 cm. Količina semena pri ovakvom načinu setve iznosi 0,3 – 0,4 kilograma. Optimalna dubina setve je 0,5 – 1 centimetara. Posle setve zemljište treba povaljati. Mak se bere u punoj zrelosti koja se poznaje po tome što su čahure mrke boje i suve, a seme je otpalo sa placenti. Makovo seme se upešno čuva ako sadrži 10 % vlage, uz dobru ventilaciju skladišta. Prinosi čaura i semena su veoma različiti od uzorka do uzorka (tabela broj 1).

Tabela broj 1: Prinosi starih populacija maka iz akcije “Sačuvajmo stare Vojvođanske sorte povrća” (2008 – 2011)