Plodored predstavlja jednu od najznačajnih agrotehničkih i preventivnih mera u zaštiti povrća od prouzrokovača bolesti, štetočina i korova. Gajenjem ratarskih i povrtarskih kultura na istoj površini u zemljištu se nagomilavaju uzročnici biljnih bolesti, štetočine i korovi a hraniva iz zemljišta se troše jednostrano i nepravilno. U najvećem broju slučajeva istu ili sličnu biljnu vrstu moguće je gajiti na istom mestu tek nakon pauze od 4 ili 5 godina. U ovom periodu paraziti gube svoju vitalnost, a u slučaju prisustva parazita koji dugo čuvaju vitalnost rotacija mora biti i duža. Štetočine i uzročnici biljnih bolesti mogu se javljati na različitim biljnim vrstama unutar neke familije, stoga sastavljajuči plodored treba poznavati i pripadnost pojedine vrste određenoj biljnoj familiji.
Sastaviti dobar plodored sa svim elementima kao što su poljosmena, plodosmena i odmor zemljišta nije nimalo jednostavno jer treba odabrati kulturu, sortu, đubrenje, obradu zemljišta, rokove setve i sadnje, vreme dozrevanja. Pre svega potrebno je sve planirane grupe podeliti u grupe. Povrtarske kulture razvrstavaju se u grupe po više osnova. Navešćemo neke od podela značajnih pri sastavljanju povrtarskog plodoreda.
1- Podela povrtarskih kultura na grupe:
- lisnate
- korenast
- plodovite
- mahunarke
2- Podela prema pripadnosti određenoj familiji:
- a) Brassicacea (kupusnjače): kupus, kelj, karfiol, brokoli, keleraba, kineski kupus
Asteracea (glavočike): salata, endivija, radič
- b) Umbeliferacea (štitnjače): mrkva, peršun, paštrnak, celer
Liliacea (familija ljiljana): luk, beli luk, praziluk, vlašac
Chenopodiacea (pepeljuge): cvekla, blitva, spanać
- c) Solanaceae (pomoćnice): paradajaz, paprika, patlidžan, krompir
Cucurbitaceae (tikve): dinja, lubenica, tikvica, bundeva, krastavac
- d) Fabaceae (mahunarke): grašak, pasulj, boranija, bob
Poaceae (trave): kukuruz šećerac
Pri sastavljanju plodoreda važno je uzeti u obzir smenu kultura sa različitom dubinom korena te smenjivati kulture sa različitim potrebama za vodom i hranivima. Tako kulture koje troše puno vode kao papriku, paradajz, krastavac i kupusnjače treba smenjivati sa korenastim, lukovičastim i mahunarkama koje treba puno zalivati.
Pa tako kao dobre predkulture se preporučuju:
- za paradajz: mahunarke, korenasto povrće
- za kupusnjače: krompir, paradajz, paprika, mahunarke, korenasto i leguminoze
- za korenasto: paradajz, paprika, krastavac, mahunjače
- za grašak: paradajz, paprika, krompir
- za krastavac i lubenice: paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave
- za luk: paprika, lubenica
U planiranju plodoreda važno je poznavanje zahteva biljaka prema pojedinim hranivima. Lisnate biljke zahtevaju više azota: salata, kupus, kelj, karfiol, brokoli, kelj pupčar. Plodovito povrće povećani zahtevi za fosforom i kalcijumom: paradajz, paprika, patlidžan, krastavci, dinje, bundeve. Korenasto povrće jači zahtevi za kalijumom: mrkva, luk, beli luk, krompir, rotkvica.
Pri sastavljanju plodoreda potrebno je uvrstiti i đubrenje organskim đubrivima. Organska đubriva popravljaju strukturu zemljišta, utiču na vodno-vazdušni, toplotni režim zemljišta zatim utuču na biološke i hemijske osobine zemljišta zbog toga ih je neophodno uvrstiti u plodored. Pri tome treba voditi računa koje su to kulture koje dobro reaguju na neposrednu upotrebu stajnjaka a koje dolaze u plodoredu drugu ili treću godinu iza đubrenja. Na neposredno đubrenje stajnjakom dobro reaguju kupusnjače i lisnato povrće. Drugu ili treću godinu iza đubrenja stajnjakom dolaze korenasto povrće, paradajz, grašak.
U intenzivnom povrtarskom plodoredu razlikujemo predkulturu, glavnu kulturu i naknadnu kulturu. Tako predkultura je najčešče neka rana prolećna ili ozima vrsta kao što su salata, spanać, grašak, mladi luk. Glavna kultura ima najdužu vegetaciju i ostvaruje najveći prinos, to su često paprika, paradajz, luk, kupus dok se naknadna kultura gaji posle glavne i to su najčešče salata, spanač, mladi luk. Preporučuje se povremeno ubacivanje naknadnih useva za zelenišno đubrenje čime se plodored proširuje i zemljište obogaćuje organskom materijom.
Kod intenzivne povrtarske proizvodnje preporučuje se unapred napraviti plan četvoropoljnog ili tropoljnog plodoreda u zavisnosti od mogućnosti. Raspoloživa površina se izdeli na polja a kulture se svrstaju u grupe. Pravilno smenjivanje kultura po poljima omogućuje da se u toku jedne vegetacione sezone ili godine na istom zemljištu uzastopno a nekad i istovremeno gaji više vrsta povrća. Da bi intenzivna povrtarska proizvodnja bila stabilna i rentabilna neophodno je, između ostalog poštovati važnost plodoreda i primenjivati osnovne principe povrtarskog plodoreda
Autor: PSS Sombor | Objavljeno: 22. 01. 2021. u kategoriji novosti