Setva jarih strnih žita

Poljoprivrednim proizvođačima koji iz određenih razloga nisu uspeli da poseju ječam ili pšenicu tokom jeseni ostaje mogućnost setve ovih kultura u predstojećem periodu. Za setvu strnih žita od početka februra do sredine marta koriste se fakultativne i jare sorte. Proces jarovizacije koji pšenici omogućava da klasa i sazri, kod jarih formi odvija se i pri temperaturi od 5- 10 C za razliku od ozime kojoj je za ovaj proces neophodna niža temperatura. Tipične jare sorte pšenice i ječma ne poseduju genetsku otpornost prema niskim temperaturama, što ograaničava njihovu setvu u jesen. Za razliku od tipično jarih sorti, sorte koje imaju genetsku otpornost prema niskim temperaturama i sposobnost jarovizacije pri povišenim temperaturama pripadaju ozimo – jarim odnosno fakultativnom tipu. Ovakve sorte mogu da se seju od jeseni do kraja marta a jare od februara meseca. U tehnologiji gajenja jarih strnih žita nema nekih izraženih razlika u odnosu na ozime. Potrebno je predsetvenu pripremu zemljišta uraditi kvalitetno kako bi nicanje bilo ujednačeno. Količina đubriva zavisi od plodnosti zemljišta i od preduseva. Tačnu količinu potrebnih hraniva najbolje je odrediti na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta. Za setvu koristiti deklarisano sema a količina semena za setvu zavisi od više faktora: broja klijavih zrna po hektaru (sortna osobina), mase 1000 zrna, upotrebne vrednosti semena, kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta, vremena setve, kvaliteta same setve. Ukoliko je setvena priprema slabijeg kvaliteta setvenu normu treba povećati za 10 % od predviđene količine semena. Dubina setve zavisi od osobina zemljišta i kreće se od 3-4 cm na vlažnim i teškim zemljištima do 4-6 cm na lakšim i suvljim zemljištima.

U tabeli su prikazani vreme i gustina setve jarih strnih žita