Proizvodnja korijandera (Coriandrum sativum L.)

Korijander (Coriandrum sativum L.) je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima vretenast i dobro razvijen koren koji prodire duboko u zemljište. Stablo je visoko od 20 do 150 centimetara, uspravno, okruglastog preseka, glatko, ponekad cilindrično rebrasto i u gornjem delu razgranato. Listovi su različitog oblika, donji su perasti, na dugim drškama, sa okruglim liskama, perasto urezani. Srednje lišće je dvostruko perasto a gornje duboko urezano i sa uskim liskama. Cvast je složeni štit koji se sastoji od 3 do 6 štitova sa po 5 do 10 cvetova. Cvetovi su petodelni. Krunični listići su bele ili crvenkaste boje. Plod je loptast šizokarpijum, sastavljen od dva plodića. Plodovi su sitni i crvenkaste boje. Masa 1000 zrna je 5 do 7 grama. Vegetacioni period korijandera traje od 90 do 120 dana. U prvoj polovini vegetacije potrebno je suvo i toplo vreme. Kritičan period za snabdevanje vodom je grananje, cvetanje i stvaranje plodova i tada je poželjno navodnjavanje. Suša u ovo periodu negativni utiče na prinos. U doba žetve treba da je suvo i sunčano vreme. Seme klija i niče na temperaturi od 6 do 7 ºC. Klijanje traje od 15 do 20 dana što zavisi od temperature zemljišta. Pomik izdržava temperaturu od – 10 ºC, a odrasle biljke u fazi rozete – 20 ºC. Plod korijandera sadrži 0,4 – 1,5 % eteričnog ulja. Sitnozrni korijander sadrži više ulja od krupnozrnog. Ovo ulje je glavni izvor za dobijanje linalola (60 do 80 %) koji se upotrebljava u parfimeriji, kozmetici i industriji sapuna. Linalol može da se esterifikuje sirćetnom kiselinom i tada se dobija linalil – acetat, cenjen miris koji se koristi za aromatizaciju raznih proizvoda široke potrošnje. Korijander u etarskom ulju još sadrži: alfa – pinen, beta – pinen, terpien, geraniol, decil – aldehid, limonen, borneol. Takođe plod sadrži 18 – 20 % masnih i 30 % belančevina pa se posle destilacije, u vidu uljanih pogača, koristi za ishranu stoke.

U humanoj medicini korijander ulazi u sastav raznih lekova za lečenje organa za varenje, naročito protiv tegoba nastalih nepravilnim varenjem hrane. Korijander se najviše troši u industriji likera, desertnih pića, peciva, slatkiša i piva. Može poslužiti kao zamena za biber i cimet. Koristi se u veterinarskoj medicini. Za razliku od mnogih gajenih biljaka korijander uspeva skoro na svim tipovima zemljišta, ali mu više odgovaraju krečna i neutralna, propustljiva, rastresita, topla i osunčana zemljišta.Pogoduju mu plodna zemljišta dobre strukture i dobrih vodno – vazdušnih osobina. Najbolje mu odgovara zemljište tipa černozem i lakši aluvijalni tipovi zemljišta.

Ne podnosi kiselo zemljište. Uspešno se može gajiti kao međukultura u mladim voćnjacima. Dobri predusevi su ozima i jara strna žita, kukuruz, druge okopavine i zrnene mahunarke. Seme treba da je visoke čistoće i klijavosti. Seje se širokoredno, sa razmakom od 45 do 50 cm između redova. Jesenji usev je bujniji i daje veći prinos, ali u našim klimatskim uslovima često strada od mrazeva, zbog toga korijander treba sejati već u martu. Ukoliko je setva ranija utoliko je cvetanje obilnije i duže (35 do 45 dana) i prinos plodova je veći. Dubina setve je 3 do 4 centimetra. Za jedan hektar potrebno je od 16 do 20 kg semena. Kad usev iznikne, treba ga međuredno kultivirati. Dubina kultiviranja je 4 do 5 centimetara. Korijander se žanje u leto pre izlaska sunca, dok je velika rosa, pre potpunog sazrevanja, da ne bi došlo do osipanja. Ranije sorte sazrevaju već u drugoj polovini jula a kasnije u avgustu. Korijander neravnomerno sazreva pa se žanje u voštanoj zrelosti, odnosno kad je oko 60 % plodova dobilo sivomrku boju. Sa hektara se može dobiti oko 10 kilograma eteričnog ulja. Prinos zrelih plodova kreće se između 1.000 i 2.000 kg/ha. Korijander se u skladištu dobro čuva ako sadrži manje od 12 % vlage.