Управа за ветерину преко ветеринарских организација на терену, прати здравствено стање и спроводи стални надзор у популацији домаћих и дивљих свиња на афричку кугу свиња (АКС) на целој територији Србије и предузима свеобухватне мере у циљу спречавања ширења те заразне болести.
Поново апелујемо на све узгајиваче свиња да уколико примете промене здравственог стања или имају угинућа свиња на свом газдинству да хитно обавесте свог ветеринара, а неопходно је и да ловци предузимају прописане мере.
Подсећамо да је афричка куга свиња вирусна, веома опасна заразна болест домаћих и дивљих свиња за коју вакцина не постоји, а чија појава је у Србији забележена 2019. годинe.
Вирус афричке куге свиња, за који не постоји вакцина као превентива, напада искључиво свиње и дивље свиње и нема опасности за људе који могу да конзумирају свињско месо у регистрованим објектима који су под надзором ветеринарске инспекције.
Иако људи не могу да оболе од ове болести, управо они представљају један од главних фактора за преношење АКС, па је од изузетног значаја да свако од нас покаже личну одговорност и поштује све прописане превентивне мере, како би заједничким деловањем са надлежним инстутуцијама спречили нове случајеве АКС.
Сваки случај или сумњу на појаву вируса афричке куге свиња треба пријавити ветеринару или ветеринарском инспектору, а узгајивачи свиња треба да се придржавају јасних упутстава које је за њих припремила Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Болест се шири: контактом заражених са здравим свињама; исхраном свиња помијама у којима има контаминираних остатака хране; контаминираном храном, водом; инфицираним крпељима; одећом и обућом; контаминираним предметима и опремом; превозним средствима; стајњаком; лешевима угинулих и закланих животиња; глодарима и инсектима.
Како препознати афричку кугу свиња: изненадно угинуће једне и више свиња; губитак апетита; потиштеност; повишена телесна температура до 42°C; крварења по кожи (најчешће по ушима, њушци, репу, ногама, стомаку и бочним странама трупа); крвав пролив; побачаји; несигурност у ходу; отежано дисање и кашљање, повраћање.
Превентивне мере: не хранити свиње помијама; избегавати пашно држање свиња; спречити директан контакт са дивљим свињама; особе које су биле у контакту са дивљим свињама морају добро опрати и дезинфиковати одећу и обућу; обавезна пријава сваке болесне или угинуле домаће или дивље свиње надлежном ветеринару; поставити дезбаријере на улазу и излазу у објекат где се држе свиње.
Само одговорним понашањем и правовременим реаговањем свих нас штитимо наше свињарство и спречавамо ширење ове болести, због чега је неопходно предузимати свеобухватне превентивне мере у континуитету, како од стране узгајивача свиња, тако и од стране ловаца, кланица и надлежних служби.
Autor: Zvonko Džeba | Objavljeno: 22. 07. 2023. u kategoriji novosti