Gubitak vode
Sveže ubran luk sadrži 80-93 % vode u zavisnosti od sorte. Gubitak vode iz spoljašnjih listova tokom vađenja vodi naglom gubitku vode do 5 % od ukupne težine.
Gubitak vode se nastavlja kod zdravih dormantnih lukovica niskim intenzitetom, procesom disanja i evaporacijom. Gubitak vlažnosti iz lukovica tokom čuvanja je slabiji ako je deficit vodnog pritiska između lukovica i sredine čuvanja niži. Naročito je značajno održavanje relativne vlažnosti vazduha ispod granice u kojima bi se razvoj patogena odvijao nesmetano.
Gubitak vode se pretežno dešava kroz vrat lukovice i u bazalnom delu a u nešto slabijem obimu kroz čitavu površinu lukovice. Gubitak vode u toplim ambijentalnim uslovima čuvanja luka u Zimbabveu na primer, u zavisnosti od sorte iznosi od 2 % do 5 % tokom jednog meseca. U uslovima Makedonije pri gajenju semi-aridnih sorata crnog luka u toku procesa čuvanja lukovica namenjenih semenskoj proizvodnji dolazi do različitog nivoa gubitaka u zavisnosti od sortne specifičnosti. Tako, u nekontrolisani, uslovima nakon 5 meseci čuvanja sorta Texas Grano se odlikuje najvećim gubicima-91 %, a sorta Moldavski, najmanjim -59%. U zemljama toplog klimatskog područja čuvanje različitih tipova lukova kratkog dana je vrlo ograničeno. Sorte u tipu Grano-Granex u proseku se čuvaju 1-2 meseca, sorta Red Creoles 4-5 meseci, ali se lokalne sorte iz Egipta čuvaju i do 10 meseci.
Supstance označene kao inhibitori rasta iz listova se premeštaju tokom zrenja u tkiva lukovica. Njihov sadržaj se postepeno menja do niskog nivoa inhibirtornih i visokog nivoa supstanci-rasta tokom zimske sezone čuvanja-decembar, da bi kasnije nešto opao. Ponovni rast giberilina zapaža se u martu mesecu, sa porastom proklijavanja.
Unutrašnji apsekt rasta, predstavljen je inicijativom cvetanja u uslovima hladnog čuvanja (početni rast giberelinske kiseline GA), umnožavanjem ćelija (citokikinini), početkom rasta klica (auksini) i vidljivu inscijaciju cvetova. Drugo povećanje giberilina se dešava tokom klijanja, krajem perioda dormantnosti.
Različito ponašanje sorti utvrđeno je i vezano za stabilnost režima čuvanja, odnosno oscilacije sadržaja O2 i CO2. Tako kod nekih sorti variranje koncentracije kiseonika između 1 % i 2 % ubrzava prorastanje dok pri stabilnoj koncentraciji od 1 % prorastanja nema.
Istraživanja sa preko 30 različitih sorti pokazala su da su daleko manji gubici pri čuvanju konzumnih lukovica pri temperaturi od +2°C nego na +18°C, a razlike su manje kod sorti koje se slabije čuvaju. Tako npr. sorta Holandski pogačar pri čuvanju na 2°C imala je ukupne gubitke 30 %, a na 18°C čak 54.8 %. Namjanje gubitke imala je sorta Kupusinki jabučar, a nešto više sorta Sturon.
Intenzitet gubitaka zavisi i od kompleksa ekoloških uslova i agotehničkih mera, i jako se razlikuje u zavisnosti od godine proizvodnje, međutim razlike između sorti koje se dobro i loše čuvaju ostaju iste, što potvrđuje da je dužina čuvanja sortna osobina.
Gubici nastali proklijavanjem
Lukovice jetivih lukova su organi sa prirodnom dormantnošču adaptirani da obezbede životnu aktivnost tokom perioda nepoželjnog rasta. Usled prekida dormantnosti, oni normalno nastavljaju rast i razvoj kroz cvetanje i produkciju semena. Određeim tretmanima pre i posle berbe ovi procesi se mogu usporiti ili zaustaviti.
Skrob se nalazi u osnovi zadebljanja meristema-danca tokom proklijavanja, ali ne i tokom perioda dormantnosti. Odsutnost skroba prema tome može biti upotrebljeno kao marker za dormantnost. Nizak sadržaj skroba u osnovama zadebljanja meristema ukazuje u osnovi na dormantnost oživljavanja, a samo indirektno na dormantnost proklijavanja lukovica. Sadržaj skroba raste u osnovama zadebljanja meristema pre proklijavanja na niskim ili srednjim temperaturama, ali rast nije otkriven na višim temperaturama.
Autor: Danijela Žunić | Objavljeno: 05. 03. 2025. u kategoriji novosti