N-min metodom vrši se određivanje količine rezidualnog mineralnog azota u zemljištu rano u proleće pre kretanja vegetacije. Poznato je, da je azot hranljivi elemenat koji veoma često presudno utiče na visinu prinosa te je veoma bitno da se pravilno odredi količina azotnih đubriva koja će se primenuti. Da bi se odredila potrebna količina azotnih đubriva, veoma važnu ulogu imaju rezultati analize zemljišta izvršene po N-min metodi. Tek nakon izvršene analize i saznanja o sadržaju lakopristupačnog azota u zemljištu, možemo odrediti količinu koja biljkama nedostaje za njihov pravilan rast i razvoj. Uzorkovanje zemljišta za N-min metodu vrši se svake godine i to na tri dubine, od 0-30 cm, 30-60 cm i 60-90 cm, u vremenu kada želimo da saznamo tačan sadržaj lakopristupačnog azota u zemljištu što se u glavnom kod pšenice kreće u periodu februar-mart mesec, za šećernu repu kraj februara i početak marta dok za kukuruz najpovoljniji je mart mesec. Uzorci se mogu uzimati automatskom opremom za uzorkovanje, sondom ili ašovom. Prilikom uzorkovanja zemljišta, od pojedinačnih uzoraka ( svaki sloj zemljišta treba staviti u jednu posudu ), pravi se prosečan uzorak koji se obeležava etiketom i tako pripremljen uzorak stavlja u ručni frižider, doprema u laboratoriju i čuva na hladnom mestu do momenta analize.
Svaki prosečan uzorak treba da prati odgovarajuća etiketa koja treba da sadrži sledeće podatke:
- Vlasnik parcele
- Mesto uzimanja uzorka
- Katastarski broj parcele i njena površina
- Broj uzoraka
- Dubina uzimanja uzorka
- Gajena biljna vrsta
- Datum uzimanja uzorka
Od toga, kako je uzet uzorak zemljišta, u velikoj meri zavisi pouzdanost rezultata analize. Pri određivanju doza azota u zemljištu, značajnu ulogu imaju i vremenske prilike, temperatura i vlaga, jer njihov uticaj je velik na dinamiku mineralnog azota u zemljištu i usvajanja azota od strane biljaka. Zbog toga, količine azotnih đubriva koje se unose tokom godine, dele se najčešće na dva ili tri dela, što se naročito značajno za predele gde ima dosta padavina. U zemljištima u kojima se nalazi veći sadržaj azota po pravilu imaju više humusa u sebi pa su ujedno i ta zemljišta plodnija.
Prilikom izbora azotnog đubriva mora se obratiti pažnja na niz karakteristika đubriva, pre sevga, na sadržaj i oblik azota, mogućnost primene, način čuvanja i manipulacije, eventualne štetne efekte na biljke i zemljište koje se mogu javiti usled nepravilne primene. Kod nas najveću primenu su našli AN sa 34% N, SAN sa 33 % N i 1%MgO, i UREA sa 46 % N.
AN- amonijum-nitrat, đubrivo koje je dobro rastvorljivo i ima veliku sposobnost upijanja vode sa porastom temperature. Njegovom primenom gajenim biljkama se odmah stavlja na raspolaganje neophodan azot. Može da se primenjuje za prihranjivanje ali i predsetveno, za sve biljne vrste na zemljištima koje imaju neutralnu, slabo kiselu i slabo baznu reakciju.
SAN- stabilizovani amonijum-nitrat kod koga je jedna polovina azota u amonijačnom a druga u nitratnom obliku. Magnezijum predstavlja sekudarni hranjivi element. Kao i AN, ovo đubrivo je dobro rastvorljivo u vodi i može da se koristi i za prihranjivanje i predsetveno za sve biljne vrste koje se gaje na zemljištima neutralne, slabo kisele i slabo bazne reakcije.
UREA- ili karbamid koji se sastoji od ugljene kiseline i amonijaka. Može se koristiti i kao tečno đubrivo i treba ga izbegavati na kiselim zemljištima jer dovodi do daljeg zakišeljavanja kao i prilikom poršinske primene, na temperaturama višim od 8ºC jer se javljaju gubici azota volatizacijom. Urea je takođe hidroskopno đubrivo i dobro rastvorljivo u vodi pa se može koristiti i prilikom navodnjavanja.( fertirigacija).
N-min medota nam omogućava racionalniju primenu azotnih đubriva, čime izbegavamo nekontrolisanu upotrebu viskih doza azota, što se može nepovoljno odraziti na kvalitet proizvoda, životnu sredinu i ekonomski efekat proizvodnje.
Autor: Smiljka Mojsović | Objavljeno: 21. 02. 2021. u kategoriji savetodavstvo i prilozi