Danas je procenat ovog gasa u atmosferi mnogo veći nego u poslednjih 30 godina, a kao rezultat toga temperatura je porasla. Dvadeset najtoplijih godina zabeleženih u istoriji dogodilo se u poslednje 22 godine (IPCC, 2018).Mnoga živa bića trpe direktne posledice povećanja koncentracije štetnih materija u vazduhu. Visoka temperatura snažno utiče na intenzitet transpiracije. Ovo ima direktan uticaj na difuziju vode i na povećanje stepena pritiska vode (Ilić, 2007). Biljke gube hlorofil i menjaju boju, njihova tkiva se postepeno izmenjuju, zaustavljaju se procesi fotosinteze i rasta i na kraju dolazi do sušenja i odumiranja (Lilić, 2011). Najpoznatija šteta nastala izlaganjem biljaka previsokim temperaturama je toplotni udar. Pojavljuje se kada se visoke temperature javljaju istovremeno sa suvim vazduhom i toplim i suvim vetrom. Vreli dani su obično oni sa maksimalnom temperaturom od 30 ° C ili višom, a dani sa toplim noćima su oni sa minimalnom temperaturom od 20 ° C (Ilin, 2017). Za razliku od leta, promene maksimalne temperature vazduha su tokom zime mnogo manje izražene (Lalić, 2017). Većina tkiva biljaka ne može preživeti dugotrajnu izloženost temperaturama iznad 45 ° C, posebno kada su u fazi ubrzanog rasta (Falik, 2009). Da bismo izbegli i umanjili posledice visokih temperatura na biljke, postavili smo eksperiment sa različitim varijantama nastiranja na oglednom polju „PSS Sombor”.
Na eksperimentalnom polju „PSS Sombor“ postavljen je ogled u 7 varijanti: 1 - Kontrola (golo zemljište bez biljaka), 2 (golo zemljište bez crne folije sa biljkama), 3 (crna folija sa biljkama), 4 (crna folija prekrivena senom), 5 (crna folija prekrivena slamom), 6 (zemljište bez crne folije prekriveno senom), 7 (zemljište bez crne folije prekriveno slamom). Za merenje temperature zemljišta koristili smo digitalni TFA termometar u opsegu merenja temperature od -40 ºC do +200 ºC, sa sondom dužine 125 mm. Za merenje temperature vazduha u visini biljke 20 cm od zemljišta koristili smo digitalni TFA termometar u opsegu merenja od -20 ºC do +70 ºC, vodootporan. Za merenje temperature vazduha koristili smo automatsku meteorološku stanicu smeštenu na oglednom polju PSS „Sombor“. Pre sadnje biljaka razvukli smo tanku, elastičnu crnu foliju za malč.
Veličine parcele bile su 2,0 m2. Merili smo temperaturu od 10. do 31. Jula u 10:00 i u 14:00 sata. Bale sena i slame bile su raspoređene u količini od 5 kilograma po kvadratnom metru. Temperatura je tokom dana izmerena dva puta. Za svaku varijantu izmerena je temperatura zemljišta i vazduha i kao i temperatura vazduha sa meteorološke stanice.
Primarni cilj nam je bio da pokušamo da smanjimo temperaturu zemljišta. Ako uporedimo rezultate prvih i drugih godina istraživanja, možemo jasno videti da su varijante pokrivanja slamom i senom imale odlične rezultate u snižavanju temperature tla. Takođe, pored snižavanja temperature tla, dobili smo i povećali prinos na nekim varijantama.
Budući da se klima značajno menja i imamo manje kišnih dana i više toplih perioda, nastavićemo sa istraživanjima kako bismo pronašli više agrotehničkih rešenja za smanjenje uticaja visokih temperatura i smanjenje negativnog uticaja visokih temperatura na biljke.
Autor: PSS Sombor | Objavljeno: 02. 02. 2021. u kategoriji novosti